Od okrivljenog D.B. oduzet je nož ... dužine sečiva ... cm, a oštećena N.Đ. radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena je na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 4249/2013 od 23.12.2013. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog D.B., advokata M.J. i u pogledu odluke o krivičnoj sankciji preinačena presuda Višeg suda u Zaječaru K 73/12 od 18.03.2013. godine tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog D.B. za krivično delo ubistvo iz člana 113. stav 1. u vezi člana 19. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest godina u koju kaznu mu se ima uračunati i vreme provedeno u pritvoru od 30.07.2012. godine do 15.05.2013. godine, a žalba branioca okrivljenog D.B., adv. M.J. u preostalom delu i žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Zaječaru u celosti, odbijene su kao neosnovane a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog D.B., adv. M.J. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je podnet, zahtev za zaštitu zakonitosti je u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen javnom tužiocu, a Vrhovni kasacioni sud je zatim održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, ispitavši istaknutu povredu zakona u prvostepenoj presudi u smislu člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'', broj 72/11 od 28.09.2011. godine), našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

U zahtevu branioca okrivljenog istaknuta je povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se ona odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. i 3. ZKP, to jest da je prvostepeni i drugostepeni sud u postupku koji je prethodio donošenju pobijanih presuda povredio zakon, jer je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio krivični zakon i to odredbu člana 19. st. 3. KZ našavši da je okrivljeni prekoračio nužnu odbranu, a da nije primenjena odredba člana 57. KZ u vezi člana 19. stav 3. KZ, jer okrivljeni nije oslobođen od kazne, niti mu je kazna ublažena. Ovakve navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Prvostepenom presudom okrivljeni D.B. je oglašen krivim „da je dana 30.07.2012. godine ... u stanju bitno smanjene uračunljivosti usled prepasti, sa umišljajem lišio života sada pokojnog S.Đ., u prekoračenju nužne odbrane odbijajući istovremeni neskrivljeni napad od strane sada pokojnog, na taj način što je dok ga je sada pokojni S.Đ. držao jednom rukom u predelu vilice a optuženi se nalazio na kolenima dok mu je sada pokojni bio iza leđa, iz džepa pantalona izvukao nož „...“ dužine sečiva ... centimetara i više puta ga ubo u predelu glave i stomaka zamahujući nožem bočno, iza leđa i naneo mu tešku telesnu povredu ... a zatim je promenivši položaj tela sada pokojnom S.Đ. nožem naneo i teške telesne povrede opasne po život na granici sa bezuslovno smrtonosnom povredom i to ubodnu ranu na levoj strani trbuha ... svesan zabranjenosti svog dela“.

Iz ovako datog opisa radnji okrivljenog proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela ubistva izvršenog u prekoračenju nužne odbrane iz člana 113. stav 1. u vezi člana 19. stav 3. Krivičnog zakonika, a pravna kvalifikacija se zasniva na činjenicama koje su tokom postupka koji je prethodio donošenju presude u potpunosti utvrđene. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je okrivljenog D.B. oglasio krivim za navedeno krivično delo, a drugostepeni sud kada je u odnosu na pravnu kvalifikaciju krivičnog dela potvrdio prvostepenu presudu, pa su suprotni navodi zahteva da je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen krivični zakon ocenjeni neosnovanim.

Ocenjujući navode zahteva za zaštitu zakonitosti da je prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji povređen krivični zakon iz člana 57. u vezi člana 19. stav 3. KZ, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev u tom delu neosnovan.

Odredbom člana 19. stav 3. KZ propisano je da učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne.

Dakle, za krivično delo učinjeno u prekoračenju granica nužne odbrane, učiniocu se može kazna ublažiti, odnosno može se osloboditi od kazne, iz čega proizilazi da se radi o fakultativnom osnovu za ublažavanje kazne, odnosno oslobađanje od iste. Da li će prekoračenje granice nužne odbrane imati za posledicu ublažavanje kazne, odnosno oslobađanje od iste, koje nije obavezno, zavisiće i od stepena prekoračenja nužne odbrane, odnosno od svih okolnosti izvršenja krivičnog dela, kako subjektivnih tako i objektivnih, koje sud ceni u svakom konkretnom slučaju, pa se neosnovano zahtevom ukazuje da je sud prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji povredio krivični zakon, time što nije primenio odredbu člana 57. u vezi člana 19. stav 3. KZ.

Stoga su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog, da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. i 3. ZKP (član 369. tač. 3. i 4. ZKP ''Službeni glasnik RS'', broj 72/09 od 03.09.2009. godine) na štetu okrivljenog D.B.

Navodima zahteva da prvostepena i drugostepena presuda nemaju razloge koji se odnose na nužnu odbranu i prekoračenje nužne odbrane, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, što shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev u ovom delu nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                           Nevenka Važić, s.r.