Protiv ovih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog S.A., advokat N.Ž., zbog razloga propisanih članom 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači prvostepenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukinuti obe presude i spise predmeta vratiti sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke zbog čega ih nije pozvao na sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je uz primenu člana 604. ZKP-a, ocenio navode u zahtevu i našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da iz dokaza izvednih u redovnom krivičnom postupku nije dokazano da se u radnjama okrivljenog S.A. stiču objektivni i subjektivni elementi osnovnog oblika krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ-a s`obzirom na to da je oštećeni u svom iskazu izjavio da se kritičnom prilikom nije osećao ugroženim, pa se sledstveno tome iznosi stav da je za krivično delo iz člana 138. stav 1. KZ-a izvršenog 13.11.2007. godine (za koje je propisana kazna zatvora do jedne godine prema Krivičnom zakoniku koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela), nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja protekom četiri godine od izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Po nalaženju ovoga suda iz citiranih navoda zahteva proizlazi da se navedene presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP-a zbog koje okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a, a koje navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, kako činjenični opis radnje izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom optužnim predlogom oštećenog kao tužioca stavljeno na teret i za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, sadrži pretnju okrivljenog da će napasti na život i telo oštećenog, kao radnju izvršenja krivičnog dela, kojom pretnjom su ostvarena osećanja ugroženosti i straha kod oštećenog, a kod građana prisutnih predmetnom događaju izazvana uznemirenost, to je, po nalaženju ovoga suda, a prema činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela očigledno da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ-a.

Nadalje, kako iz izreke pravnosnažne presude proizlazi da je predmetno krivično delo izvršeno dana 13.11.2007. godine kada je važila odredba člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ-a („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 85 od 06.10.2005. godine) kojom je bilo propisano da će se učinilac ovog krivičnog dela kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, imajući u vidu odredbu člana 103. tačka 6. KZ-a da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine i odredbu člana 104. stav 6. KZ-a da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, to bi u konkretnom slučaju za predmetno krivično delo koje je izvršeno dana 13.11.2007. godine, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila protekom šest godina od izvršenja krivičnog dela, dakle 13.11.2013. godine.

S`obzirom da je prvostepena presuda postala pravnosnažna danom donošenja drugostepene presude - dana 04.11.2013. godine, dakle pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog za predmetno krivično delo, to se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje da je pobijanim presudama na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP-a.

U vezi sa tim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su neosnovani i navodi iz zahteva branioca okrivljenog i u delu kojim se ističe da je optužni predlog oštećenog kao tužioca podnet neblagovremeno - 22.10.2010. godine, kada je već nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja za predmetno krivično delo. Ovo s`toga, jer iz spisa predmeta proizlazi da je oštećeni kao tužilac dana 07.09.2009. godine podneo krivičnu prijavu na zapisnik u Opštinskom javnom tužilaštvu Bor protiv okrivljenog zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ-a, kojom radnjom je prekinut tok zastarelosti krivičnog gonjenja, pa samim tim u vreme podnošenja optužnog predloga - 22.10.2010. godine nije nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ-a, te se suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjuju neosnovanim.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da u redovnom krivičnom postupku nije dokazano postojanje objektivnih i subjektivnih obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ-a, pa samim tim ni kvalifikovanog oblika ovog krivičnog dela iz stava 2. člana 138. KZ-a, jer je oštećeni posvedočio da se kritičnom prilikom uopšte nije uplašio niti se osećao ugroženim, zatim da saslušani svedoci nisu potvrdili iskaz oštećenog u pogledu pretnji koje mu je uputio okrivljeni, te da je sud trebalo da prihvati odbranu okrivljenog i da je s`toga na osnovu izvedenih dokaza činjenično stanje pogrešno utvrđeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nižestepene presude se pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a, pa je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                               Janko Lazarević, s.r.