.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 267/2014
09.04.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Veska Krstajića, Biljane Sinanović i Maje Kovačević-Tomić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.D., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. I.R., podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2826/13 od 09.12.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 09.04.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.D., adv. I.R., podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2826/13 od 09.12.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Užicu K br. 100/11 od 22.03.2013. godine okrivljeni M.D. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, a okrivljeni V.M. zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da se ona neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine ne učini novo krivično delo. U slučaju opoziva uslovne osude odlučeno je da će se okrivljenom u izrečenu kaznu zatvora uračunati i vreme provedeno u pritvoru.
Istom presudom okrivljeni M.D. i V.M. obavezani su da plate troškove krivičnog postupka i sudskog paušala, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude dok je okrivljenom V.M. izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, a od okrivljenog M.D. je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2826/13 od 09.12.2013. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih M.D. i V.M., a presuda Višeg suda u Užicu K br. 100/11 od 22.03.2013. godine, potvrđena.
Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2826/13 od 09.12.2013. godine branilac okrivljenog M.D., adv. I.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP-a i to odredbe člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP-a, uz obrazloženje da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, preinači drugostepenu presudu i okrivljenog M.D. u smislu člana 423. tačka 2. ZKP-a oslobodi od optužbe, uz dalji predlog da se branilac okrivljenog obavesti o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda, kako bi prisustvovao istoj, te i da se okrivljenom prekine izvršenje kazne.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.D., pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.D., adv. I.R., je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP-a).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP- a), okrivljeni preko svog branioca a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP-a), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a.
Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.D., adv. I.R., u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja zahteva, samo formalno označava povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odnosno da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne opredeljuje u čemu se ova povreda sastoji, već suštinski polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i pogrešnom ocenom izvedenih dokaza - iskaza okrivljenog V.M. i svedoka B.G., N.R. i S.V., te iznosi sopstveni zaključak da je okrivljeni M.D. oglašen krivim na osnovu indicija i pretpostavki, a što sve ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu a zbog povrede zakona.
Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud isti, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.
