Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog u smislu člana 488. stav 2. ZKP, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća je razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je osnovan.

Iz spisa predmeta proizlazi da je privatni tužilac N.C., podneo privatnu tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv okrivljenih A.T. i LJ.S., zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, te da je presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.3504/11 od 16.07.2012. godine, na osnovu člana 354. stav 3. ZKP, prema okrivljenima odbijena optužba da su izvršili krivično delo uvrede iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Izabrani branilac okrivljenih, advokat I.D., podnela je prvostepenom sudu dana 18.07.2013. godine, zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka u iznosu od 235.500,00 dinara. Odlučujući o navedenom zahtevu branioca okrivljenih prvostepeni sud je rešenjem K 3504/2011 od 10.03.2014. godine, usvojio zahtev i okrivljenoj LJ.S. dosudio troškove krivičnog postupka u iznosu od 168.750,00 dinara, koji će se okrivljenoj isplatiti na teret budžetskih sredstava, a preko dosuđenog iznosa do traženih 235.500,00 dinara zahtev branioca okrivljene je odbijen kao neosnovan.

Protiv ovog rešenja žalbu je izjavila punomoćnik pravnog sledbenika pok. okrivljenog A.T., ćerke Z.T., advokat I.D., pa je Prvi osnovni sud u Beogradu, odlučujući o navedenoj žalbi doneo rešenje K br.3504/11 – Kv 1059/14 od 28.05.2014. godine, kojim je povodom izjavljene žalbe branioca okrivljene LJ.S., advokata I.D. od 15.05.2014. godine, ukinuo po službenoj dužnosti rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.3504/11 od 10.03.2014. godine i predmet vratio postupajućem sudiji, na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem K br.3504/2011 od 24.06.2014. godine, odbio zahtev branioca okrivljene LJ.S., advokata I.D. za naknadu troškova krivičnog postupka u iznosu od 235.500,00 dinara, kao neosnovan, nakon čega je isti sud rešenjem K br.3504/2011-Kv br.1521/14 od 11.08.2014. godine, odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljene LJ.S. i punomoćnika pravnog sledbenika pok. okrivljenog A.T., advokata I.D. od 15.05.2014. godine, izjavljenu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.3504/11 od 24.06.2014. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene LJ.S., ukazuje da je prvostepenim rešenjem odbijanjem zahteva branioca okrivljene LJ.S. za naknadu troškova krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 3504/11 od 16.07.2012. godine, povređena odredba člana 265. stav 1. ZKP, jer nije pravilno odlučeno o troškovima navedenog krivičnog postupka.

Naime, odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da će se, kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći u rešenju odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač.1. do 6. tog Zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredba člana 265. stav 3. ZKP, predviđa da je privatni tužilac dužan da naknadi troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač.1. do 6. i tačka 9. tog Zakonika, nužne izdatke okrivljenog, nužne izdatke i nagradu njegovog branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagradu veštaka i stručnog savetnika, ako je postupak obustavljen ili optužba odbijena ili okrivljeni oslobođen od optužbe, osim ako je postupak obustavljen, odnosno ako je optužba odbijena zbog smrti okrivljenog ili zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koje se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca. Iz iznetih odredbi proizlazi da okrivljeni koji u postupku nije oglašen krivim, ne snosi troškove krivičnog postupka, već da oni padaju na teret budžetskih sredstava, a kada je postupak vođen po privatnoj tužbi troškove krivičnog postupka, u situaciji kada okrivljeni nije oglašen krivim, snosi privatni tužilac, osim u slučaju ako je postupak obustavljen zbog smrti okrivljenog ili je optužba odbijena zbog toga što je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja usled odugovlačenja postupka koji se ne mogu pripisati u krivicu privatnog tužioca, kada troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju prema okrivljenoj odbijena optužba da je izvršila predmetno krivično delo zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, koja se ne može pripisati u krivicu privatnog tužioca, već je posledica propusta u postupanju suda, to, po nalaženju ovoga suda, troškovi krivičnog postupka treba da padnu na teret budžetskih sredstava.

Odbijanjem zahteva branioca okrivljene LJ.S., da se okrivljenoj na teret budžetskih sredstava dodele troškovi krivičnog postupka, prvostepeni sud je na štetu okrivljene LJ.S., povredio odredbu člana 441. stav 4. u vezi člana 265. ZKP, jer okrivljena u situaciji kada je prema njoj optužba pravnosnažno odbijena zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, ne može trpeti štetne posledice zbog propusta u radu suda.

Sledstveno rečenom, osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je Prvi osnovni sud u Beogradu istu povredu zakona učinio i kada je drugostepenim rešenjem odbio žalbu branioca okrivljene LJ.S., kao neosnovanu i pogrešno stanovište iz prvostepenog rešenja u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka prihvatio kao pravilno.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je uvažio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene LJ.S. i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, odnosno ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja, kako bi prvostepeni sud, prilikom ponovnog odlučivanja u smislu primedbi iznetih u ovoj presudi pravilno odlučio ko će snositi troškove predmetnog krivičnog postupka i u kojoj visini.

Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o zahtevu branioca okrivljene LJ.S., imao u vidu navode zahteva kojima se ukazuje da je Prvi osnovni sud u Beogradu odlučujući o izjavljenoj žalbi punomoćnika pravnog sledbenika pok. okrivljenog A.T., izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.3504/11 od 10.03.2014. godine, istu tretirao kao žalbu branioca okrivljene LJ.S. i doneo rešenje K br.3504/11-Kv br.1509/14 od 28.05.2014. godine, kojim je povodom navedene žalbe, a po službenoj dužnosti ukinuo rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.3504/11 od 10.03.2014. godine i predmet vratio postupajućem sudiji na ponovno odlučivanje, čime je postupio u potpunosti mimo osnova, dela i pravca pobijanja istaknutim u žalbi, što bi, po nalaženju ovoga suda s obzirom na celokupne spise predmeta predstavljalo povredu postupka koji je prethodio donošenju pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev podnet, ali Vrhovni kasacioni sud o ovoj povredi nije odlučivao imajući u vidu da su iz iznetih razloga ukinuta pravnosnažna rešenja i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova iz člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                        Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                      Janko Lazarević,s.r.