Rešenjem Višeg suda u Pančevu Kž1 53/15 od 25.03.2015. godine preinačeno je rešenje Osnovnog suda u Pančevu 1Kv br. 143/15 od 24.02.2015. godine, samo u pogledu zakonskog osnova za odbacivanje zahteva za ponavljanje postupka, tako što je na osnovu člana 475. stav 1. tačka 6. ZKP-a odbačen zahtev branioca osuđenog za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Pančevu 10K br. 4030/10 od 17.09.2013. godine, dok je u preostalom delu prvostepeno rešenje ostalo neizmenjeno, a žalba branioca osuđenog, odbijena kao neosnovana.

Branilac okrivljenog P.P., adv. S.J., podneo je, preko pošte, Vrhovnom kasacionom sudu dana 14.04.2015. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti, ali u istom nije označio pravnosnažne odluke protiv kojih podnosi zahtev zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. ZKP-a, održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.P., adv. S.J., nema propisani sadržaj.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP-a propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.

Članom 484. ZKP-a, koji propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP-a, za njegovo podnošenje (član 485. stav 1) a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

U vezi s`tim odredba člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a je opšteg karaktera i načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog stavom 4. ovog člana - 485. ZKP-a propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4 ZKP-a.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.P., nisu označene pravnosnažne odluke protiv kojih se zahtev podnosi a ni povreda zakona u pravnosnažnoj odluci i postupku koji joj je prethodio iz člana 485. stav 4. ZKP-a, nije opredeljena ili označena.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima (član 485. stav 1. uvezi stava 4. ZKP-a) delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP-a, što znači da sud odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukoliko pravnosnažne odluke, razlozi i povrede zakona nisu izričito navedeni, nema zakonskih ovlašćenja da po službenoj dužnosti tumači i ocenjuje o kojim pravnosnažnim odlukama se radi i o kojoj povredi zakona.

Kod napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisani sadržaj (član 484. ZKP-a), te je postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                               Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                               Nevenka Važić,s.r.