Protiv navedene pravnosnažne presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

- Branilac okrivljenog D.S., advokat J.K., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. u vezi člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje i da na osnovu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži;

- Branilac okrivljenog I.R., advokat M.J., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. u vezi člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedenu pravnosnažnu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, uz nalog da se održi glavni pretres i da odredi da se na osnovu odredbe člana 488. stav 3. ZKP izvršenje pravnosnažne presude odloži;

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu je našao:

Osnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih D.S. i I.R. ukazuje da je navedenom pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP na štetu okrivljenih.

Naime, kako iz činjenice i okolnosti navedenih u izreci pravnosnažne presude proizilazi da su okrivljeni D.S. i I.R. kao saizvršioci kritičnom prilikom prodali opojnu drogu heroin S.D. i S.J. u količini od 49,18 grama, to sud ove radnje okrivljenih za koje ih je oglasio krivim nije mogao pravno kvalifikovati kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, budući da u izreci pravnosnažne presude nije navedeno da su okrivljeni postupali u sastavu grupe koja je definisana odredbom člana 112. tačka 22. KZ u kom slučaju bi jedino njihove radnje mogle biti kvalifikovane po stavu 3. člana 246. KZ, na koji način je nižestepeni sud poredio zakon iz člana 439. tačka 2. ZKP na štetu okrivljenih, na šta se osnovano podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca ovih okrivljenih ukazuje.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud kao osnovan usvojio zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih D.S. i I.R. i preinačio pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 373/2015 od 23.09.2015. godine u pogledu pravne ocene dela, tako što je radnje ovih okrivljenih opisane u izreci pravnosnažne presude za koje su oglašeni krivim pravno kvalifikovao kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ za koje ih je osudio na kazne zatvora u tajanju od po tri godine i šest meseci u koje im se uračunava vreme koje su proveli u pritvoru od 10.10.2012. godine do 28.03.2013. godine.

Pri odmeravanju kazne, Vrhovni kasacioni sud je uzeo u obzir težinu izvršenog krivičnog dela i imao je u vidu sve okolnosti iz člana 54. KZ od značaja za odmeravanje kazne kao pravilne utvrđene u redovnom postupku i to na strani okrivljenog D.S. kao olakšavajuće okolnosti da se radi o licu mlađe životne dobi, da je isti porodičan, otac jednog maloletnog deteta, na strani okrivljenog I.R. kao olakšavajuće okolnosti da je isti oženjen, porodičan čovek, otac jednog maloletnog deteta, a na strani obojice okrivljenih njihovu raniju osuđivanost kao otežavajuće okolnosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovako izrečene kazne zatvora okrivljenima D.S. i I.R. u trajanju od po tri godine i šest meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru, a kako je to dato u izreci ove presude srazmerne su stepenu njihove krivice i nužne da izraze društvenu osudu za krivično delo u pitanju, ali i dovoljne za ostvarenje u članu 4. stav 2. i člana 42. KZ propisane svrhe kažnjavanja.

U navode zahteva branilaca okrivljenih kojima se ukazuje da je drugostepeni sud povredio odredbu člana 449. stav 1. ZKP na taj način što je bez održavanja glavnog pretresa otklonio bitne povrede odredaba ZKP, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao, obzirom da ova povreda zakona ne predstavlja zakonski razlog u okviru povrede taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća, sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                       Dragiša Đorđević,s.r.