Na osnovu člana 297. stav 5. KZ, prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom ''B'' kategorije u trajanju od 6 meseci počev od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 br.221/15 od 18.08.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog G.A. – advokata R.J., a presuda Osnovnog suda u Kruševcu 1K br.639/2014 od 29.05.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog G.A., advokat S.A., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 439. tačka 3. ZKP i zbog ''povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 2. u vezi stava 1. tačka 1. ZKP jer je na činjenično stanje pogrešno primenjen zakon'', sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog G.A. osloboditi od optužbe ili da ukine pobijane presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog G.A., kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, navodeći da je u pogledu krivičnog dela primenjen zakon koji se ne može primeniti. Međutim, branilac samo formalno označava ove povrede, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da je prilikom donošenja pravnosnažne presude potpuno zanemaren doprinos oštećenog B.P. u saobraćajnom udesu koji je, prema stavu branioca, ''skrivio saobraćajni udes time što je upravljao svojim vozilom u alkoholisanom stanju ... te je isključivi krivac za nezgodu'. Nadalje, u zahtevu se navodi da iz nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke proizilazi da se vozilo okrivljenog prilikom kontakta sa oštećenim kretalo brzinom od 40 – 50 kilometara na čas, što predstavlja brzinu koja je nesumnjivo bila prilagođena uslovima za vožnju, i da je stoga donošenjem odluke kojom je okrivljeni G.A. oglašen krivim učinjena povreda krivičnog zakona.

Iz iznetih navoda, jasno proizilazi da se nižestepene presude suštinski pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog zbog kojeg je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, a zbog povrede zakona.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                    Nevenka Važić, s.r.