Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene R.G., advokat S.M., bez navođenja zakonskog osnova, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene R.G. je neosnovan.

Branilac okrivljene R.G. u zahtevu navodi da je u konkretnom slučaju došlo do pogrešne primene zakona time što je okrivljenoj pridat status službenog lica koje ona nije mogla imati po zakonu, pa samim tim nije mogla izvršiti krivično delo za koje je oglašena krivom. U zahtevu se navodi da sindikalna organizacija na nivou kokretnog preduzeća ne vrši javna ovlašćenja, ne odlučuje o javnom interesu i ne odlučuje o pravima i obavezama ili interesima fizičkih i pravnih lica, pa samim tim predsednik ili blagajnik sindikalne organizacije na nivou i u okvirima konkretnog preduzeća privrednog subjekta ne može ni pod kojim okolnostima imati svojstvo službenog lica, pa imajući u vidu da je okrivljena R.G. bila predsednik i blagajnik sindikalne organizacije, a da je oglašena krivom za izvršenje krivičnog dela upravo u svojstvu službenog lica, zahtevom se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene R.G. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljene tiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljena prvostepenom presudom oglašena krivom, koje je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                        Zoran Tatalović, s.r.