U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilaca Đ.C. iz S.M., maloletnog L.C. iz S.M. i maloletnog P.C. iz S.M., čiji je zakonski zastupnik – otac Đ.C., a njegov punomoćnik je Z.J., advokat iz S.P., protiv tužene S.P. iz S.M., čiji je punomoćnik M.M., advokat iz S.M., radi utvrđenja prava stanovanja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 60/15 od 05.03.2015. godine, u sednici održanoj10.03.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 60/15 od 05.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 140/14 od 24.07.2014. godine je utvrđeno da tužioci imaju pravo stanovanja do punoletstva dece - tužilaca mal. L.C. i mal. P.C. na stanu koji je vlasništvo tužene, a nalazi se u S.M., u ulici … broj … i upisan je u listu nepokretnosti broj … KO S.M., pa je tužena obavezana da tužiocima preda u državinu ovaj stan, radi vršenja prava stanovanja, te da tužiocima nadoknadi troškove spora u iznosu od 31.500,00 dinara. Zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka je odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 60/15 od 05.03.2015. godine, preinačena je prvostepena presuda i tužbeni zahtev je odbijen, a tužioci su obavezani da tuženoj nadoknade troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Nema bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, iz razloga što u postupku po žalbi nije došlo do propuštanja u primeni, niti do nepravilne primene bilo koje od odredaba procesnog zakona koje su bile ili mogle biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici P 32/07 od 26.04.2007. godine, brak tužioca Đ.C. i tužene je razveden. Roditeljsko pravo prema maloletnoj deci je bilo povereno majci. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici koja je doneta dana 31.10.2007. godine je određeno da roditeljsko pravo prema maloletnoj deci vrši otac – tužilac. Posle razvoda braka roditelja, deca sa ocem žive kao podstanari u stanu površine 44 m2, u S.M.. Tužena je ostala da živi u istom gradu, u stanu površine 66 m2, koji je stečen za vreme trajanja braka parničnih stranaka - 2003. godine. Vlasnik stana je tužena, a otac tužene P.P. ima pravo doživotnog plodouživanja na stanu. Parnične stranke su imale u vlasništvu stan u N.S., površine 26 m2, koji je tužilac Đ.C. prodao, u nameri da kupi drugi stan u S.M., ali za to nije imao dovoljno sredstava, pa je novac potrošio u druge svrhe. Tužilac je sa sestrom suvlasnik na ½ kuće u L.. Ovu nepokretnost je stekao poklonom od svoje tetke, koja je zadržala pravo plodouživanja na kući, i ona sada živi u toj kući. Tužilac radi u osnovnoj školi gde ostvaruje mesečnu zaradu oko 50.000,00 dinara. Maloletna deca su ostvarivala pravo na dečiji dodatak tokom 2006. i 2007. godine, ali to pravo više ne ostvaruju. Punoletna ćerka parničnih stranaka je student, pa otac izdvaja 110 evra mesečno za njeno izdržavanje, dok tužena na ime svog dela doprinosa za izdržavanje dece plaća ukupno 13.000,00 dinara. Tužena radi u Turističkoj agenciji, gde ostvaruje minimalnu zaradu i nema drugih izvora prihoda. Otac tužene je penzioner, koji ostvaruje prihod radom u Turističkoj agenciji zajedno sa tuženom i pomaže joj tako što plaća režijske troškove za stan i kupuje hranu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 194. stav 1. Porodičnog zakona za sticanje prava stanovanja u korist tužilaca na stanu čiji je vlasnik tužena.

Naime, izvod iz lista nepokretnosti br. … Službe za katastar nepokretnosti S.M. koji predstavlja javnu ispravu u smislu člana 238. stav 1. Zakona o parničnom postupku dokazuje istinitost onoga što se u ispravi potvrđuje i određuje – da je dana 19.12.2006. godine (znatno pre podnošenja tužbe) u listu uknjiženo pravo doživotnog uživanja na nepokretnosti (sada spornom stanu) u korist P.P., oca tužene.

U Zakonu o državnom predmetu i katastru i upisima prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“ br. 83/92 ... 34/01, 25/2002 i 101/2005) koji je bio na snazi u vreme upisa, u članu 5. stav 1. je bilo propisano da se prava na nepokretnosti stiču, prenose, ograničavaju i prestaju upisom u katastar nepokretnosti, dok je u članu 6. bilo propisano da se podaci o nepokretnostima i pravima na njima upisanim u skladu sa odredbom člana 5. ovog zakona smatraju tačnim, iz čega proizlazi da je osnovan zaključak drugostepenog suda o postojanju tereta kao lične službenosti u korist oca tužene, čime se isključuje mogućnost zasnivanja druge službenosti sa istom sadržinom i ovlašćenjima titulara. Imajući u vidu da je već ustanovljeno pravo službenosti stvarno, apsolutno pravo i da deluje prema svima, pravilna je ocena drugostepenog suda da nema pravnog osnova za utvrđenje prava stanovanja tužilaca na stanu, zbog čega navodi revizije o zloupotrebi ovog prava od strane njegovog tutulara nisu osnovani.

Roditelj koji vrši roditeljsko pravo, nema izvorno pravo stanovanja, već to pravo ima samo uz dete i u njegovom najboljem interesu. Zato roditelj koji vrši roditeljsko pravo nema aktivnu legitimaciju za vođenje spora u svoje ime i za svoj račun, radi ostvarenja prava stanovanja, već to pravo imaju samo deca. Stoga je pravilna ocena drugostepenog suda, da nema osnova za utvrđenje prava stanovanja oca dece, tužioca u ovoj pravnoj stvari Đ.I., što čini neosnovanim navode revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.