Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud kao revizijski pazi po službenoj dužnosti. Suprotno navodima revizije, drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, kao revizijski razlog iz člana 407. stav 1. tačka 3. istog zakona, jer je u postupku odlučivanja o žalbi tuženog izjavljenoj na prvostepenu presudu, pravilno primenio odredbe člana 386. stav 1. i člana 396. stav 1. Zakona o parničnom postupku, ispitujući prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija žalbom i ocenjujući u obrazloženju presude bitne žalbene navode, pa i navode da je prvostepeni sud odlučivao o tužbenom zahtevu izvan tužbe, koji se ponavljaju i u reviziji, pravilno zaključujući da prvostepeni sud izricanjem mere zaštite od nasilja u porodici na način naveden u stavu prvom izreke, nije prekoračio tužbeni zahtev, odnosno odlučio o zahtevu koji u ovoj parnici nije postavljen, što u svemu prihvata i ovaj sud.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su otac i sin. Nakon razvoda prvo sa majkom tuženog, a od pre dve godine i sa drugom ženom, tužilac se vratio sa privremenog rada u Š.. Žive u istoj kući koja je vlasništvo tužioca i majke tuženog, a sa njima i žive i vanbračna supruga tuženog, njihovo maloletno dete, kao i mlađi tužiočev sin, koji boluje od cerebralne paralize. Tužilac i njegova bivša supruga, majka tuženog, imaju zasebne sobe, a sve druge prostorije u kući koriste zajednički. Tužilac je prihvatio inicijativu tuženog i pre izvesnog vremena oformio stočnu farmu i zaposlio bivšu suprugu i tuženog. Odnosi parničnih stranaka su u poslednje vreme poremećeni i nakon što tuženi nije udovoljio zahtevu bivše supruge da joj da novac za lečenje zbog povrede koju je dobila na radu, a nije imala overenu zdravstvenu knjižicu, tuženi je udarajući rukama o slavski sto, tužiocu rekao da nije nikakav otac, ni deda i da je nečovek, te je povišenim tonom od oca tražio novac za lečenje majke, s tim što je tužilac na ovako ponašanje tuženog reagovao ćutanjem. Na osnovu činjenica koje je policijska patrola konstatovala na licu mesta, podnet je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, protiv ovde tuženog, i on je presudom od 25.03.2014. godine oglašen krivim, zato što je navedenog dana 22.09.2013. godine oko 23,10 časova u porodičnoj kući P.S., ovde tužioca, drskim i bezobzirnim ponašanjem narušavao javni red i mir, na taj način što je došao u kuću u pripitom stanju i ušao u deo kuće koje pripada njegovom ocu, ovde tužiocu, kada je počeo da lomi stvari po sobi, tom prilikom razbio staklo na vitrini koja se nalazila u sobi, razbacao police i razbio nekoliko staklenih flaša, čime je učinio prekršaj iz člana 12.stav 1. Zakona o javnom redu i miru. Na osnovu izveštaja Gradskog centra za socijalni rad u J. utvrđeno je da je porodica S. od ranije poznata kao porodica sa konfliktnim odnosima, s tim što je u izveštaju od 26.06.2015. godine naznačeno da je navedeni događaj više situacione prirode nego što je izraz stvarnih nasilničkih pobuda, što se obrazlaže činjenicom da su ovde tuženi N. i njegov brat D. već dugi niz godina živeli odvojeno od oca, da je period odrastanja protekao bez neposrednog prisustva oca kao muške figure, kao i činjenice da je N. čitav svoj život proveo sa majkom i bolesnim bratom prema kojima ima zaštitnički stav i nekontrolisanu potrebu da ih štiti od svih neprijatnosti. U prvim izveštajima ovog Centra iznet je stav da zabrana daljeg uznemiravanja koja je predložena kao mera zaštite nije svrsishodna iz razloga što, pored želje ovde tuženog za pomirenjem, takva zabrana bi mogla da produbi već postojeći konflikt. U kasnijim izveštajima naznačeno je da porodica poseduje i kapacitete i potencijale za menjanje, da članovi porodice imaju u vidu vlastite propuste, greške i pogrešna reagovanja, s tim što bi mogla da bude primenjena mera zabrane daljeg uznemiravanja zato što tuženi ima dovoljno potencijala da može da shvati posledicu spornog događaja i da se suoči sa posledicama svog postupka.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanom presudom je usvojen tužbeni zahtev i određena je mera zaštite nasilja u porodici na način kako je to određeno izrekom prvostepene presude, sa ocenom da se utvrđeno i opisano ponašanje tuženog u konkretnom slučaju može smatrati drskim, bezobzirnim i zlonamernim, kao osnova za izricanje navedene mere zaštite od nasilja u porodici.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Naime, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak sudova da navedeno ponašanje tuženog prema tužiocu kritičnom prilikom, predstavlja nasilje u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona, koje opravdava određivanje navedene mere zaštite. Odredba člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, propisuje da je nasilje u porodici ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice, a u stavu 2 istog člana propisano je da se nasiljem i u porodici smatra naročito nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede i izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenje povreda članu porodice ili njemu bliskom licu, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Nasilje u prodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda „normalnog“ ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice. Dovoljan je i jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja, da bi se izrekla neka od mera zaštite od nasilja u porodici i na taj način sprečilo ispoljavanje eventualno ponovnog nasilničnog ponašanja. Suprotno navodima revizije, tuženi kritičnom prilikom nije samo udario u sto i izgovorio reči koje bi mogle da uvrede tužioca, već je i lomio stvari u prostoriji u kojoj se nalazio tužilac, što svakako pojedinačno ili sve zajedno ukupno ukazuje na drsko, namerno i bezobzirno ponašanje kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužioca. Sagledavajući sve to u kontekstu teško poremećenih porodičnih odnosa, izricanje navedene mere zaštite od nasilja u porodici u vidu zabrane daljeg takvog ponašanje, je neophodno i svrsishodno kako bi tuženi mogao da shvati posledice spornog događaja i da se sa istim suoči, kako je to konstatovao i Centar za socijalni rad, koja neće pogoršati već poremećene odnose stranaka, već će uz savetodavni rad sa navedenom institucijom, omogućiti uspostavljanje adekvatnih porodičnih odnosa.

Iz navedeanih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović,s.r.