.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 540/2016
31.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog I.B., zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.B., advokata M.N., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pirotu K 422/10 od 09.04.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 1001/15 od 26.11.2015. godine, u sednici veća održanoj 31.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.B., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Pirotu K 422/10 od 09.04.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 1001/15 od 26.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pirotu K 422/10 od 09.04.2015. godine okrivljeni I.B. je, pored ostalih, oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz član 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i člana 61. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju se uračunava vreme za koje je bio lišen slobode od 12.09.2006. godine do 13.09.2006. godine.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati 5.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka 11.344,00 dinara kao i da na ime naknade štete isplati oštećenom STR „L.1“, vlasništvo Z.R., iznos od 62.050,00 dinara, oštećenom STR „L.2“, vlasništvo I.N. iznos od 16.330,00 dinara i oštećenom STR „D.“, vlasništvo Z.Đ. iznos od 47.272,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1001/15 od 26.11.2015. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe branioca okrivljenog I.B. i žalbe okrivljenih Đ.G. i D.M., a prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog I.B., advokat M.N., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP sa predlogom da se obe nižestepene presude ukinu a da se predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.B. je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog I.B. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da nijednim izvedenim dokazom nije utvrđeno postojanje namere kod ovog okrivljenog da zajedno sa okrivljenim Đ.G. izvrši predmetno krivično delo niti dogovora između okrivljenih u vezi sa izvršenjem istog ističući da je okrivljeni kritičnom prilikom samo vozio okrivljenog Đ.G. nemajući saznanje da će on izvršiti predmetno krivično delo, te da radnja prevoza okrivljenog Đ.G. ne predstavlja radnju izvršenja produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom. U vezi sa tim branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da okrivljeni I.B. nije učestvovao ni u deobi oduzetih stvari što prema stavu branioca ukazuje da on nije učestvovao u izvršenju predmetnog krivičnog dela zajedno sa okrivljenim Đ.G.
Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama na koji način pobijane pravnosnažne presude suštinski osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog I.B. ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Vesna Veselinović, s.r. Janko Lazarević,s.r.
