Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužilje R.S. iz N.S., protiv tužene J.J. iz N.S., čiji je punomoćnik B.K.B., advokat iz N.S., radi iseljenja i predaje poseda, odlučujući o reviziji tužene izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 316/15 od 06.09.2015.godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda Gž 316/15 od 30.10.2015.godine, u sednici održanoj 20.04.2016.godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 316/15 od 06.09.2015.godine ispravljenog rešenjem istog suda Gž 316/15 od 30.10.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P br. 9613/2012 od 30.06.2014.godine, odbijen je predlog tužene za ponavljanje postupka od 13.08.2013.godine.

Viši sud u Novom Sadu je podneskom od 17.04.2015.godine podneo predlog za delegaciju drugog stvarno nadležnog suda radi odlučivanja o žalbi izjavljenoj na prvostepeno rešenje, pa je Vrhovni kasacioni sud rešenjem R 1327/2015 od 05.05.2015.godine odredio Viši sud u Sremskoj Mitrovici za postupanje u ovom predmetu.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž 316/15 od 06.09.2015.godine, ispravljenim rešenjem istog suda Gž 316/15 od 30.10.2015.godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu P br. 9613/12 od 30.06.2014.godine.

Protiv drugostepenog rešenja tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke, na osnovu člana 399. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Tužena je podnela predlog za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž br. 2214/13 od 20.06.2013.godine, na osnovu člana 422. stav 1. tačka 4. i 9. ZPP, navodeći da je saznala za nove činjenice-potvrde isplate od strane nosioca prava raspolaganja na predmetnom stanu N. A.D. od 24.02.2005.godine, kao i potvrde Društvenog fonda za solidarnu stambenu izgradnju br. 17/119, iz kojih se vidi da je raspolaganje na predmetnom stanu Društveni fond za solidarnu izgradnju preneo na A.D. N., a da je AD N. ovaj stan dao tužilji na korišćenje u zakup na određeno vreme, po rešenju br. 3324 do okončanja sudskog postupka (član 422. stav 1. tačka 9. ZPP), kao i da su potpisi tužilje na podnescima priključenim spisima predmeta falsifikovani od strane NN izvršitelja zbog čega je tužena podnela Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu za krivično delo falsifikovanja (član 422. stav 1. tačka 9. ZPP). Tužena je u predlogu za ponavljanje postupka navela da su u spisima predmeta bili ovi dokumenti, došlo bi do drugačijeg rešavanja u ovoj pravnoj stvari.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P br. 9613/2012 od 21.02.2013.godine usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana je tužena da se sa svim licima i stvarima iseli iz predmetnog stana. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž br. 2214/13 od 20.06.2013.godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem P br. 9613/2012 od 30.06.2014.godine odbio predlog tužene za ponavljanje postupka od 13.08.2013.godine, zaključivši da priložena dokumentacija u postupku povodom predloga za ponavljanje postupka ne predstavlja nove dokaze i činjenice koje tužena nije mogla da ističe u ranijem postupku s obzirom da je te dokaze tužena mogla isticati u toku trajanja prvostepenog i drugostepenog postupka, jer su se dokazi nalazili u Arhivu Vojvodine, te je ta dokumenta mogla da priloži pre nego što je postupak pravnosnažno okončan. Takođe, tužena nije pružila dokaze da se sudska odluka doneta u prvostepenom postupku zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadržaj, s obzirom da je po njenoj krivičnoj prijavi doneto rešenje o odbačaju krivične prijave na koju je tužena izjavila prigovor, te se spisi predmeta nalaze u Višem javnom tužilaštvu. Viši sud u Sremskoj Mitrovici je ocenio da je pravilan zaključak prvostepenog suda o odbijanju predloga tužene za ponavljanje postupka.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovano nižestepeni sudovi zaključili da nema razloga za ponavljanje postupka, jer u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka propisani članom 422. tačka 4. i 9. ZPP.

Po članu 422. tačka 9. Zakona o parničnom postupku je propisano da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Tačkom 4. istog člana propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadržaj.

Saglasno navedenom, uslov za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka, primenom člana 422. tačka 9. ZPP je isticanje samo onih činjenica koje nisu isticane u ranijem postupku i za koje stranka nije znala do donošenja pravnosnažne sudske odluke, a koje su postojale u vreme trajanja tog postupka. Osim toga, neophodan uslov za ponavljanje postupka je i da se radi o takvim novim činjenicama i novim dokazima koji bi mogli uticati na povoljniju odluku po stranku da su bili upotrebljeni u ranijem postupku.

Pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da su dokazi koji su priloženi uz predlog za ponavljanje postupka postojali tokom trajanja prvostepenog postupka, te tužena nije dokazala da i bez svoje krivice nije mogla pribaviti ta dokumenta pre okončanja ranijeg postupka, s obzirom da su se ti dokazi nalazili u Arhivu Vojvodine. Zato su neosnovani revizijski navodi tužene da nije znala da postoje predmetna dokumenta, te da ista nije mogla u toku prvostepenog postupka da dostavi sudu.

Takođe, tužena nije pružila dokaz da se pravnosnažno okončani postupak zasniva na ispravi koja je falsifikovana od strane NN izvršitelja, jer nije doneta pravnosnažna odluka u krivičnom postupku, a po krivičnoj prijavi tužene za krivično delo falsifikovanja (podnesci koje je tužilja dostavljala sudu su potpisani od strane drugog lica po tvrdnji tužene). Zato je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka primenom člana 422. tačka 4. i 9. ZPP, pa se stoga neosnovano revizijom ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka u pogledu odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka.

Na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.