U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca A.M. iz B., koga zastupa punomoćnik S.M., advokat iz B., protiv tuženog L.g.S. industrija gasova a.d. B. iz B., koga zastupa punomoćnik N.S., advokat iz N.S., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 2354/15 od 02.11.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 08.06.2016.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca A.M. iz B. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 2354/15 od 02.11.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bečeju P1 br. 74/14 od 05.05.2015.godine, usvojen je tužbeni zahtev, te je poništeno rešenje tuženog broj 7231-1/2014 od 12.09.2014.godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj 5692-2/2009 od 14.09.2009.godine, sa danom prestanka radnog odnosa 12.09.2014.godine kao nezakonito, te je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke inžinjera za primene u prehrambenoj industriji ili na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i iskustvu stečenom radom. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 72.800,00 dinara zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate.

Apelacioni sud u Novom Sadu je pobijanom presudom Gž1 2354/15 od 02.11.2015.godine žalbu tuženog usvojio i preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev. Preinačio je i odluku o troškovima postupka, te odbio zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 72.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tužilac je preko punomoćnika iz reda advokata izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se ista preinači ili ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac je kod tuženog radio prvo u svojstvu pripravnika, a zatim je sa tuženim zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme za obavljanje poslova prodavca, te je nakon dobijanja zvanja inženjera aneksom ugovora o radu raspoređen na poslove inženjera za primene u prehrambenoj industriji. Zbog postavljenja tužioca na javnu funkciju, tužiocu je kod tuženog mirovao radni odnos od 23.07.2012.godine. Po isteku prvog postavljenja tužilac je imenovan na drugu funkciju o čemu nije posebno obavestio tuženog, pa je tuženi 22.04.2014.godine, doneo rešenje kojim je tužiocu odbijen zahtev za vraćanje na rad i otkazan ugovor o radu. Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Bečeju P1 39/14 od 20.08.2014.godine poništeno je navedeno rešenje tuženog i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke inženjera za primene u prehrambenoj industriji ili na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i iskustvu stečenom radom. Dopisom od 05.09.2014.godine, tuženi je pozvao tužioca radi regulisanja radnopravnog statusa. Tužilac se javio u sedište tuženog 12.09.2014.godine, sa radnom knjižicom nakon čega mu je uručeno rešenje broj 7231-1/2014 od 12.09.2014.godine kojim mu je otkazan ugovor o radu po osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, jer je usled organizacionih promena izvršenih dana 02.10.2013.godine prestala potreba za obavljanjem posla koje je tužilac obavljao kod tuženog, radno mesto tužioca je ukinuto, a tužiocu je isplaćena otpremnina. Tuženi je 12.09.2014.godine podneo zahtev za prijem prijave za obavezno socijalno osiguranje tužioca, sa molbom da se prijava izvrši sa početkom od 25.04.2014.godine, a radi izvršenja pravnosnažne presude od 20.08.2014.godine.

Kod ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev zaključujući da tuženi nakon što je prvi put otkazao ugovor o radu tužiocu, nije postupio po pravnosnažnoj presudi na osnovu priznanja Osnovnog suda u Bečeju od 20.08.2014.godine i nije tužioca vratio na rad, te nije ni mogao da mu ponovo otkaže ugovor o radu rešenjem od 12.09.2014.godine, kao tehnološkom višku i to na osnovu organizacione promene, koja je nastupila 2013.godine.

Apelacioni sud u Novom Sadu, po oceni revizijskog suda pravilnom primenom odredbe člana 179. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, u vezi sa članom 158. istog zakona, preinačuje prvostepenu presudu i odbija tužbeni zahtev zaključujući da su bili ispunjeni zakonom propisani uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu jer je usled organizacionih promena radno mesto na koje je tužilac bio raspoređen aneksom 1 ugovora o radu ukinuto, a nije dokazano da je tužilac mogao biti raspoređen na drugo radno mesto, koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i iskustvu. Kako je tužiocu u skladu sa odredbom člana 158. Zakona o radu isplaćena otpremnina, po oceni Apelacionog suda otkaz ugovora o radu tužiocu dat je na osnovu zakonito donetog rešenja.

Pravilan je zaključak Apelacionog suda u Novom Sadu da je tuženi aktom pozivanja tužioca radi regulisanja njegovog radnopravnog statusa i prijavom na osiguranje za period obuhvaćen prethodnim rešenjem o otkazu ugovora o radu tuženi postupio po presudi Osnovnog suda u Bečeju od 20.08.2014.godine, ali tužioca nije mogao vratiti na radno mesto koje je ukinuto niti je mogao tužioca rasporediti na neko drugo radno mesto, te je neosnovan revizijski navod da tužiocu novim rešenjem nije mogao biti otkazan ugovor o radu, a da pre toga nije postupljeno po pravnosnažnoj sudskoj presudi o vraćanju tužioca na rad.

Neosnovano je i ukazivanje revidenta da se formalno ukidanje radnog mesta tužioca izmenom sistematizacije u situaciji kada isti poslovi nastavljaju da budu obavljani putem novozaposlenih lica ne mogu se smatrati opravdanim razlogom za prestanak radnog odnosa tužioca po osnovu tehnološkog viška. Ovo sa razloga što je kod tuženog posao bio organizovan u okviru tri grupe poslova i to snabdevanje, prodaja i finansijska administracija. Kod tuženog je u sektoru prodaje bilo sistematizovano više radnih mesta, s tim što je radno mesto tužioca ukinuto, a lica koja su zaključivala ugovore o isporuci tehničkih gasova, poslove prodavca obavljali su pre nego što je tužiocu prvi put otkazan ugovor o radu po rešenju od 22.04.2014.godine, te ista lica nisu zaposlena umesto tužioca.

Neosnovano je i ukazivanje revidenta da tužiocu nije mogao biti otkazan ugovor o radu u septembru mesecu 2014.godine po osnovu organizacionih promena izvršenih u 2013.godini, koje organizacione promene nisu obrazložene pobijanim rešenjem. Ovo sa razloga što sud nije ovlašćen da ispituje razloge organizacionih promena kod poslodavca. U situaciji kada je radno mesto tužioca ukinuto nema mesta primeni kriterijuma za ocenu prestanka potrebe za radom tužioca kod tuženog. Tužilac je tokom 2014.godine do otkaza ugovora o radu koji je predmet ovog spora vodio spor protiv tuženog povodom otkaza ugovora o radu od 22.04.2014.godine koji je dat obzirom da se tuženi nije vratio na rad kod poslodavca u roku od 15 dana po isteku roka za mirovanje radnog odnosa. Poslodavac koji donosi rešenje o otkazu ugovora o radu u slučaju postojanja više otkaznih razloga otkaz može dati na osnovu jednog od tih razloga. U konkretnom slučaju po stavu tuženog postojao je drugi otkazni razlog za otkaz dat tužiocu 22.04.2014.godine, te kako je pravnosnažnom presudom taj otkazni razlog otpao, tuženi je tek tada iskoristio drugi otkazni razlog, a to je prestanak potrebe za radom tužioca usled ukidanja njegovog radnog mesta. Stoga činjenica da je tužiocu tek rešenjem od 12.09.2014.godine otkazan ugovor o radu zbog organizacionih promena koje su nastupile 2013.godine nije razlog za poništaj rešenja tuženog u predmetnom sporu, što se tužbenim zahtevom traži.

Na osnovu izloženog, te kako revizijskim razlozima nije dovedena u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP, odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u izreci revizijske presude.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.