Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je donošenju pobijanih pravnosnažnih rešenja prethodila povreda zakona iz člana 74. ZKP, s obzirom na to da branilac okrivljenog, advokat Goran Mijalković, nije raspolagao saznanjima koja se tiču dokaza iznetih u zahtevu za ponavljanje postupka, jer nije bio u kontaktu sa okrivljenim, tako da izvođenje dokaza koji su po prvi put navedeni u zahtevu za ponavljanje postupka nije bilo ni predlagano, što je imalo za posledicu da okrivljeni bude oglašen krivim za delo koje nije krivično delo već građanskopravni odnos, te je na taj način povređena odredba člana 439. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti osporava pravilnost zaključka nižestepenih sudova u pobijanim pravnosnažnim rešenjima da dokazi na koje se branilac okrivljenog poziva u zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka očigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje krivičnog postupka i pri tom navodi da u obrazloženju pobijanih rešenja nisu dati razlozi za takav zaključak već je samo paušalno citirana odredba člana 475. tačka 6) ZKP, iznoseći stav da u konkretnom slučaju nije bilo mesta odbacivanju zahteva za ponavljanje postupka, već da je sud bio dužan da o istom meritorno odluči pošto sprovede izviđajne radnje.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz iznetih navoda zahteva branioca okrivljenog AA proizlazi da branilac u suštini pobija pravnosnažne presude Višeg suda u Pirotu K 27/11 od 05.03.2012. i Apelacionog suda u Nišu Kž1 3019/13 od 27.11.2013. godine, zbog povrede zakona iz člana 74. i člana 439. tačka 1) ZKP, koje ne mogu biti predmet ispitivanja povodom zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog podnetog protiv pravnosnažnog rešenja kojima je odbačen zahtev branioca okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka, pravnosnažno okončanog donošenjem citiranih presuda, te da se pobijana pravnosnažna rešenja osporavaju zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 475. tačka 6) ZKP, što u smislu člana 485. stav 4. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog odnosno njegovog branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                             Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić