Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica, Slađane Nakić Momirović, Jasminke Stanojević i Ljubice Milutinović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Vesković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Ćirić, advokat iz ..., radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji i poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 566/2015 od 04.09.2015. godine, u sednici održanoj 22.09.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 566/2015 od 04.09.2015. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 566/2015 od 04.09.2015. godine, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Šapcu Gž 566/2015 od 04.09.2015. godine, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana, a rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19834/13 od 16.05.2013. godine, kojim je tužba odbačena je potvrđeno.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazivanjem na razloge i uslove za primenu odredbe o posebnoj reviziji predviđenoj članom 404. stav 1. ZPP.

Prema noveliranoj odredbi člana 404. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Shodno odredbi člana 420. stav 6. ZPP odredba člana 404. stav 1. ZPP primenjuje se i protiv drugostepenog rešenja.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 404. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke. Tužilac u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženja pobijanih rešenja za odluku o odbacivanju tužbe tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni procesnog zakona – Zakona o parničnom postupku i primeni materijalnog prava - Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o nasleđivanju. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađene su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, tako da ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Iz tih razloga, ni u slučaju prihvatanja izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije tužioca ne bi došlo do drugačijeg odlučivanja i povoljnijeg ishoda spora za tužioca.

Odredba člana 420.stav 1. ZPP propisuje da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a odredba stava 6.istog člana da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude, pa je u tom smislu Vrhovni kasacioni sud ispitao dozvoljenost revizije po opštim pravilima iz člana 410.stav 2.tačka 5., u vezi sa članom 403.stav 3. ZPP i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, koja pravo na izjavljivanje revizije vezuje za propisani novčani limit, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Parnični postupak pokrenut je 14.03.2013. godine tužbom u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 751.000,00 dinara, koji iznos je kao vrednost predmeta spora naveden i u uvodu pobijanog drugostepenog rešenja. Parnica je pravnosnažno okončana donošenjem rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 566/2015 od 04.09.2015. godine, kojim je potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19834/13 od 16.05.2013. godine. Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan prodnošenja tužbe (na dan 14.03.2013.2013. godine 1 evro je vredeo 111,9428 dinara), to revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbi članova 404. i 413., u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić