U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u radnom sporu tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Stanić, advokat u ..., protiv tuženog „BB“ ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 3192/15 od 12.01.2016. godine, u sednici veća održanoj 28.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 3192/15 od 12.01.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu broj Gž1 3192/15 od 12.01.2016. godine je odbijena kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu broj P1 398/15 od 09.10.2015. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa broj 33/11 od 27.01.2015. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka, sve u roku od osam dana. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude apelacionog suda tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 i 55/14), pa je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenim činjenicama tužilac je obavljao poslove … kod tuženog sve do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu od 27.01.2015. godine. Tuženi je tužiocu dao otkaz zato što je 13.01.2015. godine od strane Kontrole zatečen sa dve iskorišćene karte koje nisu iz njegovog zaduženja niti su iz zaduženja računopolagača tuženog, a pronađene su u bloku zaduženih karata za prvu zonu. Toga dana tužilac je po rasporedu rada radio na liniji od 04,50 časova do 12,40 časova, a kontrola je izvršena u 04,45 časova. Radno vreme vozača se računa u skladu sa uputstvom za obračun vremena za obavljeni rad i vreme provedeno na radu kojim je propisano da se radno vreme vozača sastoji od vremena pripreme, vremena raspreme, vremena vožnje i dnevnog odmora.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da je tužilac povredio radnu dužnost i da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj“ 24/05, 61/05, 54/09 i 32/2013), je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze učinjenu opštim aktom ili ugovorom o radu. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi cenili odredbu člana 19. tač.1. i 5. Ugovora o radu kojim su predviđeni razlozi za otkaz ugovora o radu, kao i odredbe Kolektivnog ugovora, posebno odredbe stava 2. Kolektivnog ugovora i to tač. 3. i 5. kojim je predviđeno da se pod nesavesnim i nemarnim izvršavanjem radnih obaveza naročito smatra preprodaja pojedinačnih karata za vožnju kao i svaka zloupoteba karata koje su već bile u opticaju. Pod ovom povredom radne obaveze podrazumeva se i posedovanje takvih karata u toku rada na liniji, neposredno pre polaska na liniju, kao i neposredno posle završetka rada na liniji, kao i posedovanje karata koje nisu iz ličnog zaduženja računopolagača koji prodaje karte. Pod zabranjenim posedovanjem ovih karata podrazumeva se kako posedovanje u toku rada na liniji, tako i posedovanje neposredno pre izlaska na liniju, odnosno posedovanje neposredno nakon završetka rada na liniji.

Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je nesumnjivo utvrđeno da je tužiocu radno vreme bilo u toku jer je kontrola izvršena neposredno (pet minuta) pred polazak na liniju, da je u bloku tužioca Komisija pronašla dve karte koje su bile iskorišćene, da je tuženi zakonito sproveo proceduru otkaza, jer je tužiocu dostavio upozorenje u skladu sa odredbom člana 180. Zakona o radu, a potom je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Tužilac u reviziji dokazuje drugačije činjenično stanje od utvrđenog, a što ne može biti revizijski razlog (član 407. stav 1. ZPP).

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je materijalno pravo pravilno primenjeno, pa je reviziju tužioca ocenio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić