U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Branislave Apostolović i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Republike Srbije, Odeljenje u Novom Sadu, protiv tuženog „AA“ iz ..., koga zastupa Aleksandra Gojković, advokat iz ..., radi duga i predaje nepokretnosti, odlučujući o revizijama tužioca i tuženog izjavljenim protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž.br.3991/15 od 04.11.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 29.09.2016.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž.br.3991/15 od 04.11.2015.godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž.br.3991/15 od 04.11.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P br. 2186/2013 od 05.05.2015.godine, u stavu prvom izreke obavezan je tuženi da tužiocu za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u proizvodnoj 2008/2009 godini isplati iznos od 40.215,50 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS na dan plaćanja sa pripadajućom kamatom od 26.11.2010.godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev za isplatu po istom osnovu iznosa od 130.689,46 evra u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom kamatom od 26.11.2010.godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu preda u posed ispražnjene od lica i stvari katastarske parcele upisane u list nepokretnosti ... KO ... u ukupnoj površini od 203 ha 22 a i 74 m2, kao i parcele upisane u list nepokretnosti broj ... KO ... sve bliže navedene u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 135.240,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž.br.3991/15 od 04.11.2015.godine u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i delimično žalbu tuženog, pa je potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati 40.215,50 evra u dinarskoj protivvrednosti, u stavu drugom i delu stava trećeg izreke, kojim je obavezan tuženi da tužiocu preda u posed ispražnjene od lica i stvari katastarske parcele upisane u list nepokretnosti ... KO ... u ukupnoj površini od 203 ha 22 a i 74 m2, kao i u stavu četvrtom izreke. Stavom drugim izreke drugostepene presude preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog i trećeg izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da tužiocu plati pripadajuću kamatu na iznos od 40.215,50 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja počev od 26.11.2010.godine do konačne isplate, a obavezan tuženi da tužiocu plati zakonsku zateznu kamatu po stopi Evropske centralne banke na isti iznos počev od 26.11.2010.godine zaključno sa 24.12.2012.godine, a od 25.12.2012.godine do isplate kamatu prema Zakonu o zateznoj kamati sve u dinarskj protivvrednosti. Takođe je odbijen kao preuranjen tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da tužiocu preda u posed katastarske parcele upisane u list nepokretnosti broj ... KO ... u ukupnoj površini 79 ha 62 a i 92 m2.

Protiv drugostepene presude reviziju su izjavili i tužilac i tuženi.

Revizijom tužioca pobija se drugostepena presuda u delu odbijenog tužbenog zahteva za isplatu nadokande za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini upisanog u listu nepokretnosti ... KO .... Revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu utvrđivanja visine naknade za bespravno korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta.

Revizijom tuženog pobija se drugostepena presuda u delu kojim je tuženi pravnosnažno obavezan da isplati tužiocu 40.215,50 evra i u delu kojim je obavezan drugostepenom presudom da na navedeni iznos tužiocu plati zateznu kamatu po stopi Evropske centralne banke počev od 26.11.2010.godine do 24.12.2012.godine, a od tada do isplate kamatu prema Zakonu o zateznoj kamati sve u dinarskj protivvrednosti. Drugostepenu presudu pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljenih revizija u smislu člana 410. stav 2. ZPP u vezi sa članom 403. stav 2. i 485. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) u vezi sa članom 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i odlučio da je revizija tužioca dozvoljena, a revizija tuženog da nije dozvoljena.

Odredbom člana 485. ZPP, koja je u pogledu revizijskog cenzusa izmenjena odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora koja se pobija revizijom tuženog je iznos od 40.215,50 evra što je ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa.

Revizijom tuženog pobija se drugostepena presuda i u delu preinačene odluke o kamati, ali se u konkretnom slučaju ne može primeniti odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, jer se navedena zakonska odredba ne primenjuje kada se preinačenje odnosi samo na kamatu kao sporedno traženje, što je ovde slučaj.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je reviziju tuženog, primenom člana 413. ZPP odbacio kao nedozvoljenu i odlučio kao u stavu drugom izreke revizijske presude.

Vrhovni kasacioni sud je po reviziji tužioca, koja je dozvoljena obzirom da je revizijska vrednost spora 130.689,46 evra, ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužioca ne ukazuje se na postojanje drugih bitnih povreda. Ukazivanjem revidenta na pogrešnu primenu odredbi člana 228. i 231. ZPP, ukazuje se na relativno bitne povrede učinjene pred prvostepenim sudom koje ne mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP, pri čemu ovi navodi i nisu od uticaja na pravilnost odlučivanja nižestepenih sudova u pogledu dosuđene visine naknade. Neosnovan je revizijski navod o pogrešnoj primeni materijalnog prava, odredbe člana 219. ZOO.

Prema utvrđenim činjenicama predmet tužbenog zahteva je potraživanje naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini upisanog u list nepokretnosti ... KO ... i list nepokretnosti broj ... KO ... u ukupnoj površini od 282,8566 ha koje je tuženi u toku proizvodne 2008/2009 godine koristio bez pravnog osnova.

Pravni osnov potraživanja tužioca prema tuženom zasnovan je na odredbama člana 60. stav 1. i 2, 64. i 66. Zakona o poljoprivrednom zemljištu i člana 219. ZOO obzirom da je predmetno zemljište u državnoj svojini kojim upravlja i raspolaže država preko Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, te da se isto daje u zakup javnim oglašavanjem. Prema članu 94. istog zakona danom stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, poljoprivredno zemljište u državnoj svojini prenosi se na upravljanje ministarstvu, te pravnom licu koje je na dan stupanja na snagu ovog zakona imalo pravo korišćenja istog zemljišta to pravo prestaje danom isteka roka određenog ugovorom o davanju na korišćenje, danom donošenja odluke o davanju u zakup tog zemljišta, odnosno danom otuđenja tog zemljišta.

Bez obzira što je tuženi na dan stupanja na snagu zakona bio upisan kao korisnik zemljišta istom je prestao pravni osnov korišćenja, te kako je tuženi isto koristio bez pravnog osnova kao poljoprivredno zemljište bez zaključenog ugovora sa tužiocem, to tužiocu po odredbi člana 219. ZOO pripada pravo na naknadu koju su nižestepeni sudovi utvrdili u visini od 40.215,50 evra za ukupnu površinu korišćenog poljoprivrednog zemljišta u navedenoj proizvodnoj godini.

Visina naknade utvrđena je tako što je kao osnov za obračun korišćena prosečna cena zakupa poljoprivrednog zemljišta za 2007/2008 godinu koja odgovara prosečnoj ceni utvrđenoj na javnom nadmetanju za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, te je tako utvrđena visina dosuđene naknade, dok je preko tog iznosa tužbeni zahtev za iznos od 130.689,46 evra odbijen, budući da se isti odnosio na zbir najviših izlicitiranih cena pomnoženih sa površinom zemljišta.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, odredbu člana 219. ZOO, kada su tuženog obavezali da tužiocu naknadi korist koju je imao od bespravnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, a koja je jednaka naknadi koju bi tuženi morao da plati tužiocu za korišćenje zemljišta, a u visini prosečne zakupnine koju je tužilac naplaćivao ostalim zakupcima, dok je preko tog iznosa zahtev tužbe za naknadu za korišćenje spornog poljoprivrednog zemljišta odbio kao neosnovan.

Neosnovano revident smatra da je naknadu za korišćenje zemljišta trebalo obračunati polazeći od najviše izlicitirane cene kao tržišne cene za zakup spornih nepokretnosti. Kako cena za davanje poljoprivrednog zemljišta u zakup nije bila propisana, već se postizala na javnoj licitaciji, ali tuženi nije u utuženom periodu izlicitirao cenu za sporno zemljište, kako elementi od kojih zavisi cena zakupa nisu nigde striktno propisani, to su pravilno nižestepeni sudovi kao osnovicu za obračun naknade uzeli prosek cene zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na istoj ili približno istoj teritoriji za 2007/2008 godinu kao baznu godinu, obzirom da se ista nije menjala, pri čemu je cenjena klasa i kultura zemljišta, kao i ekonomska opravdanost visine zakupa. Imajući u vidu da tuženi nije bio učesnik javne licitacije za utuženi period niti je sa tužiocem imao zaključen ugovor, visina naknade utvrđena je kao prosečna vrednost ostvarene cene zakupa poljoprivrednog zemljišta u navedenoj sezoni po kulturi i klasama u evrima/ha godišnje, jer se to može smatrati tržišnom cenom koja je ekonomski opravdana, a koju duguje tuženi po osnovu koristi od bespravnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u stavu prvom revizijske presude.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić