U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Živković, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva „BB“ iz …, čiji je punomoćnik Vladimir Đorđević, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 509/15 od 10.12.2015. godine, u sednici održanoj 02.11.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 509/15 od 10.12.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 421/13 od 23.02.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je u periodu od 02.03.2012. godine do 12.02.2013. godine, bila u radnom odnosu kod tuženog, što je tuženi dužan da prizna; stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da tuženi izvrši upis radnog staža u radnu knjižicu za vremenski period od 02.03.2012. godine do 12.02.2013. godine; stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da joj tuženi na ime razlike manje isplaćene zarade za redovni i prekovremeni rad za period od 02.03.2012. godine do 12.02.2013. godine, plati pojedinačno opredeljene mesečne iznose bliže određene u izreci presude; stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da joj tuženi na ime naknade štete za neiskorišćen godišnji odmor za 2012. godinu plati 22.000,00 dinara sa kamatom od 01.01.2013. godine; stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da joj tuženi uplati doprinose za obavezno zdravstveno i PIO osiguranje za period od 02.03.2012. godine do 12.03.2013. godine po važećim stopama na dan uplate; stavom šestim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati 66.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 509/15 od 10.12.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 421/13 od 23.02.2015. godine u stavu prvom, drugom, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je ista presuda u stavu trećem i šestom izreke i u tim delovima predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom, učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 9. i 12. Zakona o parničnom postupku, međutim iz ovih razloga, revizija ne može da se izjavi, imajući u vidu revizijske razloge propisane članom 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila angažovana kao prodavac u prodajnom objektu tuženog u periodu od 02.03.2012. godine do 12.02.2013. godine. Stranke nisu zaključile ugovor o radu, a tuženi je tužilji isplaćivao novčanu naknadu od 10.000,00 mesečno. Tužilja je korisnik prava na socijalnu pomoć preko Centra za socijalni rad koju prima za sebe, supruga i dvoje dece, obzirom da su tužilja i njen suprug na evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je u radnom odnosu kod tužene, neosnovan.

Zakon o radu („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), u članu 30. stav 1. propisuje da se radni odnos zasniva ugovorom o radu, a u stavu 2. da ugovor o radu zaključuje zaposleni i poslodavac. Članom 32. stav 1. istog zakona, propisano je da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku, a stavom drugim propisano je da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom prvim ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi propisani citiranim odredbama Zakona o radu za utvrđenje da je tužilja zasnovala radni odnos kod tuženog zato što je tužilja radeći kod tuženog, istovremeno bila i korisnik prava na novčanu pomoć koju je ostvarivala preko Centra za socijalni rad obzirom da je bila evidentirana kao nezaposleno lice. U konkretnom slučaju, stranke nisu zaključile ugovor o radu jer bi tužilja zaključenjem ovog ugovora bila brisana sa evidencije nezaposlenih lica i izgubila pravo na novčanu naknadu, što upućuje na zaključak da između stranaka nije bilo saglasnosti volja za zaključenje ovog ugovora u smislu člana 26. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo. Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode istaknute u reviziji, ali ih nije posebno obrazlagao, obzirom da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić