Protiv drugostepene presude zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04, 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, s obzirom da je pobijana presuda jasna, razumljiva i sadrži razloge o bitnim činjenicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u pritvoru u periodu od 04.03.2004. godine do 04.02.2005. godine, od 24.03.2005. godine do 08.07.2005. godine i od 06.10.2005. godine do 23.06.2006. godine, ukupno 785 dana, uz uračunavanje zadržavanja određenog od strane MUP, po osnovu rešenja Okružnog suda u Čačku, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zločinačkog udruživanja iz člana 346. stav 3. u vezi stava 1. KZ i krivično delo ubistva u pomaganju iz člana 114. stav 1. tač. 3. i 5. KZ. Pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Čačku K 93/07 od 05.11.2007. godine, koja je potvrđena presudom Vrhovnog suda Srbije Kž 589/09 od 16.06.2009. godine tužilac je oslobođen od optužbi da je izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret. Tužilac je rođen 1978. godine, u vreme hapšenja bio je oženjen, otac jednog deteta, ranije nije osuđivan i bio je zaposlen u porodičnoj firmi njegovog oca. Tokom pritvora, tužilac je boravio u grupnoj ćeliji sa okrivljenima za razna krivična dela, a po izlasku iz pritvora naišao je na negativnu reakciju sredine u kojoj živi, koja je prema njemu promenila ponašanje, supruga ga je napustila i nije mu dozvoljavala da viđa dete. Vest o njegovom hapšenju bila je objavljena u novinama. Po izlasku iz zatvora počeo je sa lečenjem kod neuropsihijatra, i iz ... se preselio u ....

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo, u smislu člana 560. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ 70/2001, 68/2002, „Službeni glasnik RS“ 58/2004), kojim je propisano da pravo na naknadu štete pripada licu koje je bilo u pritvoru, a pravnosnažnom presudom je oslobođen od optužbe. Pravo na naknadu štete po osnovu navedene odredbe zavisi od ishoda krivičnog postupka, i radi se o posebnom obliku objektivne odgovornosti države zasnovanom na riziku od neosnovanog pokretanja krivičnog postupka, a država odgovara za štetu koja nije posledica greške ili nezakonitog rada organa tužene, već ishoda postupka za koji je država preuzela rizik kada je protiv tužioca pokrenula krivični postupak. U pobijanoj drugostepenoj presudi pravilno je primenjen član 200. Zakona o obligacionim odnosima, kada je tužiocu dosuđena naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti, ugleda, prava i slobode ličnosti u iznosu od 5.800.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od prvostepenog presuđenja do isplate. Ovako dosuđeni iznos predstavlja pravičnu novčanu naknadu tužiocu, uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, a naročito da je tužilac četiri puta lišavan slobode, da je u pritvoru proveo ukupno 785 dana, da ranije nije bio osuđivan i sve vreme je bio dostupan državnim organima, kao i da je zbog neosnovanog lišenja slobode doživeo osudu okoline, i da je došlo do razvoda njegovog braka. Stoga je tužiocu dosuđena pravična novčana naknada, u skladu sa članom 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, a revizijom tužene se neosnovano ističe da je tužiocu naknada nematerijalne štete previsoko odmerena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Snežana Andrejević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić