Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 79/17 od 15.03.2017. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je žalba tužilje, a žalba tuženog je delimično usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 912/2015 od 04.11.2016. godine preinačena u delu kojim je odlučeno o doprinosu izdržavanja maloletnog deteta, tako što je tužilja obavezana da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta sa po 15% od redovnih mesečnih novčanih primanja koje ostvaruje u …, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od 16.09.2015. godine pa ubuduće dok postoje zakonski uslovi, do petog u mesecu za tekući mesec, a u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dolaska u docnju do isplate, dok je u preostalom pobijanom delu prvostepena presuda potvrđena, a žalbe su u tom delu odbijene. U drugom stavu izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija tužilje delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su bile u braku i iz tog braka imaju zajedničko dete maloletnog VV rođenog ... godine. Tuženi je usvojio i tužiljinu ćerku iz prethodnog braka – maloletnu GG. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 948/13 od 16.09.2013. godine brak stranka je razveden, a zajedničko dete stranaka je povereno tuženom na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tužilja je obavezana da za izdržavanje maloletnog VV plaća mesečno iznos od 12.000,00 dinara, a viđenje majke i deteta je uređeno na način da se odvija po dogovoru stranaka. Takođe je ovom presudom ćerka tužilje iz prethodnog braka – maloletna GG, poverena tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava. Pošto su se stranke razvele, tužilja je sa maloletnim ćerkom GG oktobra 2013. godine otišla u .... Tuženi je u septembru 2014. godine dao saglasnost da i maloletni VV sa tužiljom i maloletnom GG boravi u .... U leto 2014. godine su i stranke i deca bili u ..., pa je tužilja pokušavala da izdejstvuje tuženom boravak u ... i radno angažovanje, a tuženi je učio nemački jezik. Pošto tuženi nije mogao da ostane u ..., odnosi stranaka su se pogoršali. Tužilja je zaključila novi brak sa licem koji je državljanin .... Za vreme dok je maloletni VV boravio u ... tužilja je počela da onemogućava kontakte deteta i oca, pa je tuženi zahtevao da mu se dete vrati pošto mu je presudom o razvodu braka povereno. U maju 2015. godine je detetu istekao rok važenja pasoša, a tužilja nije mogla da ga produži bez saglasnosti tuženog koji je odbio da da saglasnost. Krajem juna 2015. godine tuženi je vratio dete iz ... u ..., a nakon što je dete prešlo da živi kod njega, branio je tužilji da viđa dete. Tužilja u … ima prijavljeno prebivalište u .... U braku koji je u oktobru 2013. godine zaključila sa sadašnjim suprugom, inače švajcarskim državljaninom, dobila je ćerku DD dana ... godine. Tužilja, njen suprug, njihova zajednička ćerka DD i tužiljina ćerka GG zajedno žive u podstanarskom stanu površine 126 kvadratnih metara, a mesečna zakupnina za ovaj stan iznosi 1.700 franaka, dok režijski troškovi iznose oko 500 franaka mesečno. Tužilja se dobro stara o deci koja sa njom žive. Odlično govori nemački jezik, po zanimanju je prevodilac. Zaposlena je u školi za učenje jezika gde predaje nemački jezik i radi sa 50% norme, a zarada joj se kreće od 2.500 franaka do 6.900 franaka mesečno. Takođe je zaposlen i njen suprug. Tuženi živi u ... u stanu koji mu je poklonila majka 2015. godine. Stan ima površinu 45 kvadratnih metara, uredan je i opremljen. U ovom stanu zajedno sa maloletnim detetom i tuženim živi i majka tuženog koja je penzionerka i koja pomaže tuženom oko deteta. Tokom školske godine dete boravi sa ocem i babom u ..., jer pohađa … ustanovu, a preko leta je u mestu ... gde živi majka tuženog i gde ima kuću i zemlju. Tuženi je po zanimanju pravnik i zaposlen je u ĐĐ, a njegova zarada je oko 64.000,00 dinara mesečno. Tužilja dete nije videla oko godinu dana nakon jula 2015.godine kada je dete odvedeno iz ... Prvi neposredni kontakt deteta i majke se dogodio u dvorištu Centra za socijalni rad u ... u julu ili avgustu 2016. godine (nakon jula 2015.godine). Mišljenje organa starateljstva je da tužilja poseduje neophodne roditeljske kapacitete i veštine, a takođe i da kod tuženog nije došlo do promene roditeljskog funkcionisanja u odnosu na prethodno donetu sudsku odluku.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, osnovani su navodi revizije da je pobijana presuda delimično doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Odredbe člana 77. Porodičnog zakona, propisuju uslove za samostalno vršenje roditeljskog prava. Odredbom člana 77. stav 3. navedenog zakona propisano je da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Odredbom člana 154. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Kriterijumi na osnovu kojih se određuje izdržavanje su potrebe poverioca izdržavanja i mogućnosti dužnika izdržavanja, uz obavezu suda da vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, a prema odredbama člana 160. Porodičnog zakona.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona, propisani su kriterijumi za određivanje izdržavanja. Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbom člana 270. Porodičnog zakona, propisano je, da je, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Odredbom člana 272. stav 2. istog zakona propisano je da, ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljom, donosi sud.

U smislu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, najbolji interes deteta je da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, imajući u vidu ukupno utvrđeno činjenično stanje, mišljenje veštaka odgovarajuće struke i izveštaj organa starateljstva. Pobijana presuda doneta je u skladu sa napred navedenim odredbama Porodičnog zakona, kao i člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta.

Odredbe člana 61. Porodičnog zakona, uređuju lične odnose deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 1. istog člana, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Odluka o vršenju roditeljskog prava doneta je pravilnom primenom člana 77. Porodičnog zakona. Način održavanja ličnih odnosa je u skladu sa izveštajem organa starateljstva.

Sud je cenio navode revizije tužilje, pa je našao da su isti, u odnosu na odluke o tužbenom zahtevu za izmenu presude kojom je zajedničko dete stranaka povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu i o načinu održavanja ličnih odnosa tužilje i deteta, neosnovani, te da je materijalno pravo pravilno primenjeno, dok navodi revizije predstavljaju ponavljanje navoda isticanih u žalbi protiv prvostepene presude koje je drugostepeni sud u pobijanoj presudi pravilno ocenio kao neosnovane dajući za tu odluku jasne i potpune razloge koje u svemu ovaj sud prihvata.

Međutim, revizija tužilje je osnovana u delu kojim je odlučeno o izdržavanju, jer je na utvrđeno činjenično stanje materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Odredbom člana 162. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih primanja dužnika izdržavanja. S druge strane, odredbom člana 281. Porodičnog zakona, propisano je odstupanje od načela dispozicije, odnosno da sud nije vezan granicama tužbenog zahteva za izdržavanje.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu da tužilja izdržava još dvoje dece uključujući i ćerku GG, koju je usvojio tuženi i sve okolnosti koje su utvrđene, kao i kriterijume za procenu potreba maloletnog deteta – uzrast deteta, te mogućnosti tužilje, a vodeći računa i o minimalnoj sumi izdržavanja – po nalaženju ovog suda, tužilja je u mogućnosti da plaća na ime izdržavanja deteta 23.000,00 dinara mesečno.

Kod takvog stanja stvari, revizija je delimično usvojena, pa je pobijana presuda delimično preinačena, tako što je tužilja obavezana da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog VV plaća 23.000,00 dinara mesečno od dana podnošenja protivtužbe pa ubuduće dok postoje zakonski uslovi za to, a preko toga je odbijen kao neosnovan protivtužbeni zahtev za izdržavanje. Odluka o troškovima postupka je doneta srazmerno uspehu u postupku po reviziji i na osnovu člana 153. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić