Pravni sledbenik tužilje je izjavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 386. i 355. stav 4. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac tužilje sada pok. DD je pre Drugog svetskog rata bio industrijalac u ..., a tužiljin deda po majci GG vlasnik 21.656 akcija VV. Po oslobođenju ... tužiljin otac je uhapšen i osuđen presudom Suda za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti veća u Leskovcu broj 14/45 od 22.06.1945. godine. Tom presudom oduzeta mu je sva imovina i izrečena kazna zatvora u trajanju od 10 godina. Nakon toga, tužilja je sa svojom majkom, suprugom DD, otišla da živi u kući svog dede GG. Početkom 1946. godine pripadnici Ozne došli su u kuću GG i uz pretnje njemu i njegovoj porodici tražili deo vlasništva nad VV, nakon čega je doneto rešenje Okružnog narodnog suda u Leskovcu R 190/46 od 09.03.1946. godine kojim su navedene akcije formalno stavljene pod sekvestar – prinudnu upravu države do okončanja krivičnog postupka protiv GG. Po donošenju rešenja o sekvestraciji i faktičkog oduzimanja imovine VV, pravni prethodnik tužilje GG zaključio je u svojstvu poklonodavca ugovor o poklonu 10.536 akcija VV sa FNR Jugoslavijom kao poklonoprimcem, overen pred Sreskim narodnim sudom u Leskovcu dana 05.04.1946. godine pod Ov.br. ... . Presudom Okružnog suda za Grad Beograd K. br. 96/47 od 21.02.1947. godine GG oglašen je krivim što je kao predsednik Upravnog odbora VV u ... stavio neprijatelju na raspolaganje industrijsko preduzeće koje je bilo u vlasništvu VV i u njemu za vreme rata proizvodio predmete koji jačaju ekonomsku snagu i ratni potencijal neprijatelja, čime je učinio krivično delo iz člana 10. Zakona o krivičnim delima protiv Narodne države zbog čega je osuđen na konfiskaciju svih imovinskih prava u istoj VV. Tom presudom konfiskovana je celokupna pokretna i nepokretna imovina navedene VV uključujući i fabriku „ĐĐ“ kao i sve ostale nepokretnosti u ... i ...

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Reh. br. 581/14 od 06.02.2015. godine utvrđeno je da je po predlogu predlagača BB usvojen zahtev za rehabilitaciju GG rođenog ... godine u ... i utvrđeno da je ništava presuda Okružnog suda za Grad Beograd K. br. 96/47 od 21.02.1947. godine u delu koji se odnosi na sada pok. GG te su u tom delu ništave sve pravne posledice te presude.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Reh. br. 195/10 od 28.06.2012. godine usvojen je zahtev za rehabilitaciju predlagača BB i utvrđeno da je sada pok. DD rođen ... godine u ... (preminuo dana ... godine u ...), bio žrtva progona i nasilja iz ideoloških i političkih razloga te je utvrđeno da je presuda Suda za suđenje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti-veća u Leskovcu broj 14/45 od 22.06.1945. godine ništava od trenutka donošenja i da su ništave sve njene pravne posledice, a da se rehabilitovano lice DD smatra neosuđivanim. Sada pok. GG nije bio uhapšen od strane partizana ali mu je oduzeta sva imovina, osim jedne kuće u kojoj su, nakon hapšenja DD, živeli njegova supruga i tada maloletna deca. Sada pok. GG je bio isleđivan od strane pripadnika OZNE u vreme dok se njegov zet DD nalazio u pritvoru. Godinu dana nakon izvršenog progona protiv sada pok. GG vođen je krivični postupak u kojem mu je stavljena na teret privredna kolaboracija sa neprijateljem i za to delo je osuđen.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je pravno shvatanje izraženo u nižestepenim presudama da je osporeni ugovor o poklonu ništav jer kod poklonodavca nije postojala volja da se taj poklon učini. Ugovor o poklonu zaključen je tako što je od strane predstavnika države vršen pritisak na poklonodavca da osporavani ugovor zaključi što je dovelo do toga da, usled straha koji su pritisci i pretnje proizveli, uz potpuno odsustvo volje, poklonodavac zaključi ugovor o poklonu akcija koje su mu već bile oduzete jer su stavljene pod sekvestar.

Kako ugovor o poklonu nije regulisan normama pozitivnog zakonodavstva, na njega se primenjuju pravna pravila iz paragrafa 561 do 568 i 937 Srpskog građanskog zakonika, na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije („Službeni glasnik FNRJ“ br.86/46, 105/46...). Kod ugovora o poklonu poklonodavac daje ili obećava poklonoprimcu dobrovoljno neku imovinsku vrednost a poklonoprimac to prima ili prihvata. Između poklonodavca i poklonoprimca postoji saglasnost o predmetu poklona i volja da se on učini, odnosno primi. Motiv (pobuda) da se poklon učini ulazi u sam osnov ovog ugovora.

Suprotno navodima revizije, prinuda pod kojom je navedeni ugovor o poklonu zaključen prevazilazi značaj razloga za poništaj ugovora o besteretnom davanju zbog mana volje (prevara, zabluda, prinuda), već ulazi u polje nedostatka volje za zaključenje ugovora (animus donandi) i oduzima osnov takvom ugovoru. Ugovor koji nema osnov ili je on nedopušten ne proizvodi pravno dejstvo i ništav je saglasno odredbama člana 52. u vezi člana 51. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Volja i namera poklonodavca da zaključi ugovor o poklonu kao motiv (pobuda) dobročinog davanja ima i značaj osnova za zaključenje tog ugovora bez naknade. Ta volja mora biti stvarno postojeća i slobodno izražena, što ovde nije bio slučaj. Nepostojeći ili nedozvoljeni osnov i pobuda kod besteretnog ugovora uzrokuju njegovu nepunovažnost. Takav nedostatak bitnih elemenata ugovora bez naknade predstavlja zakonske razloge za njegovu ništavost u smislu člana 103. ZOO.

Kako je osporeni ugovor o poklonu učinjen u uslovima postojanja pritiska i prinude u korist organa države čiji je sledbenik tužena, a pravo na isticanje ništavosti se ne gasi, pravilno su nižestepeni sudovi, na zahtev naslednika poklonodavca kao zainteresovanog lica, pobijanim presudama (deklarativno) utvrdili ništavost ugovora, radi otklanjanja njenih štetnih posledica (čl. 109. i 110. ZOO).

S tim u vezi nisu osnovani navodi revizije kojima se ukazuje da su u konkretnom slučaju postojali razlozi rušljivosti ugovora, te da je protekao rok da se traži poništaj rušljivog ugovora iz člana 117. u vezi člana 111. i člana 112. stav 1. ZOO, a koji navodi su bili predmet pravilne ocene od strane drugostepenog suda.

Sud je imao u vidu i ostale navode revizije ali je našao da ne utiču na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Pravnom sledbeniku tužilje ne pripada naknada troškova za sastav odgovora na reviziju jer oni, u smislu člana 154. ZPP, nisu bili nužni u revizijskom postupku.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić