U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije Branislave Apostolović, predsednika veća, sudija Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragan Tekijaški, advokat iz ..., protiv tuženog Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u 28.09.2017. godine sledeću

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 203/13 od 26.01.2016. godine, u stavu I izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu da mu isplati iznos od 76.412.936,00 dinara na ime naknade materijalne štete i sticanja bez osnova sa zakonskom zateznom kamatom i to na iznos od 76.375.436,00 dinara od 01.09.2006. godine do isplate, a na iznos od 37.500,00 dinara počev od 15.11.2012. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom II izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženu da mu isplati iznos od 1.000.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda i časti sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.01.2016. godine do isplate, kao neosnovan. odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena navedena prvostepena presuda. godine, tužilac je preko punomoćnika blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Troškove je tražio i opredelio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijski navodi u vezi utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza, ne mogu biti revizijski razlozi kod pobijanja drugostepene presude u smislu člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio osnivač i direktor preduzeća „BB“ iz ... i u izvršnom postupku vođenom između „BB“ kao izvršnog poverioca i „VV“ kao izvršnog dužnika rešenjem Osnovnog suda u Vršcu I br. 312/01 od 23.08.2006. godine nakon obavljenog usmenog i javnog nadmetanja dosuđena je kupcu „BB“ nekretnina – poslovna prostorija na spratu ukupne površine od 548,22 m2 u zgradi na ... br. ... u ... i nekretnina upisana u ZKUL br ... KO ... dva magacina na parceli ... u površini od 47 ari i 34 m2, tri magacina i portirnica na parceli br. ... ukupne površine od 0.1 ha 21 ar i 46 m2 i objekat živinarske farme na parceli br. ... KO ... . Rešenjem I br. 312/01 od 29.08.2006. godine napred navedene nepokretnosti su predate kupcu „BB“. Utvrđeno je i da je pravnosnažnim rešenjem od 25.12.2006. godine Opštinski sud u Vršcu odbio predlog predlagača „BB“ da se na osnovu rešenja o dosuđenju nepokretnosti Opštinskog suda u Vršcu I br. 312/01 23.08.2006. godine i rešenje o predaji nepokretnosti od 29.08.2006. godine dozvoli uknjižbu prava svojine na nepokretnostima koje su predmet navedenih rešenja. Rešenjem Trgovinskog suda u Pančevu St 12/07 od 27.08.2007. godine pokrenut je stečajni postupak nad „BB“, a rešenjem istog suda od 24.12.2007. godine usvojen je plan reorganizacije poverioca „GG“ i rešenjem od 20.03.2008. godine obustavljen ovaj postupak stečaja. Rešenjem Agencije za privredne registre od 02.06.2008. godine registrovana je promena imena pravnog lica „BB“ u stečaju u „DD“. Rešenjem Osnovnog suda u Vršcu Dn br. 901/10 od 19.05.2010. godine usvojen je predlog predlagača „DD“ iz ... i dozvoljena je uknjižba prava svojine u njegovu korist na nepokretnostima na osnovu rešenja o dosuđenju nepokretnosti Opštinskog suda u Vršcu I 312/2001 od 23.08.2006. godine i rešenja o predaji nepokretnosti od 29.08.2006. godine. Iznos od 76.412.936,00 dinara na ime naknade štete tužilac potražuje na ime ukupne imovine, potraživanja i investicionih ulaganja pravnog lica „BB“ i ukupne obaveze tog pravnog lica na dan 31.12.2006. godine, a iznos od 37.500,00 dinara predstavlja troškove pisanja predloga za mirno rešenje spora. Takođe tužilac je isticao da je ... malo mesto, a da je o tužiocu pričano da je propao i kriminalac, a dok je trajalo suđenje je imao psihičkih problema zbog kojih je išao kod lekara.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud odbija tužbeni zahtev jer tužilac nije dokazao da je tužena u smislu člana 172. stav 1 Zakona obligacionim odnosima odgovorna za eventualnu štetu koju je tužilac naveo da je pretrpeo, te je odbio tužbeni zahtev u celosti.

Prema oceni Apelacionog suda u Beogradu pravilan je zaključak prvostepenog suda o neosnovanom tužbenom zahtevu ali iz razloga nepostojanja aktivne legitimacije tužioca za potraživanje štete u konretnom slučaju, dok u pogledu zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povreda časti i ugleda jer nije dokazao postojanje iste.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zaključio da tužilac nije aktivno legitimisan da potražuje naknadu štete zbog nedozvoljavanja uknjižbe preduzeća „BB“ kao vlasnika nepokretnosti. Takođe pravilan je i zaključak da tužilac nije dokazao da je pretrpeo materijalnu štetu u utuženom iznosu.

Neosnovani su revizijski navodi tužioca da je kao osnivač i jedini vlasnik preduzeća „BB“ , legitimisan da potražuje štetu zbog nezakonitog rada Opštinskog suda u Vršcu.

Nesporno je da je u izvršnom postupku sporne nepokretnosti kupilo preduzeće „BB“ , a ne tužilac kao fizičko lice. Stoga je eventualna šteta mogla nastati samo na imovini tog preduzeća kao samostalnog pravnog subjekta.

Prema članu 44. stav 1. Zakona o privrednim društvima imovinu društva u smislu ovog zakona čine stvari i prava u vlasništvu društva, kao i druga prava društva. Prema odredbi člana 151. istog Zakona član društva srazmerno vrednosti svog uloga u imovini društva stiče udeo u društvu, a prema članu 152. Zakona o privrednim društvima članovi srazmerno svojim udelima učestvuju u upravljanju preduzećem, deobi dobiti i snošenju rizika poslovanja ako osnivačkim aktom nije drugačije određeno.

Shodno navedenim zakonskim odredbama osnivač je srazmerno svom osnivačkom ulogu u imovini preduzeća ima udeo u preduzeću i učestvuje u upravljanju preduzećem ali nije legitimisan da potražuje naknadu štete koju preduzeće pretrpi na svojoj imovini. To pravo saglasno citiranim zakonskim odredbama priznato je samo preduzeću kao samostalnom pravnom subjektu. Stoga su neosnovani revizijski navodi tužioca u tom smislu.

Takođe, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i to odredbe člana 154, 158. i 200. Zakona o obligacionim odnosima kada su zaključili da tužilac ne može osnovano potraživati od tužene naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, jer do zaključenja glavne rasprave nije pružio dokaze o postojanju iste, uzročno posledičnoj vezi između radnje tuženog i nastale štete koju je tužilac lično pretrpeo.

U reviziji se ponavljaju žalbeni navodi koje je drugostepeni sud pravilno cenio kao neosnovane, dajući za svoj pravni stav valjane razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje pazi po službenoj dužnosti, Vrhovni kasacioni sud na osnovu procesnih ovlašćenja na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić