Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubiša Ranisavljević, advokat iz ..., protiv tužene „Gradske biblioteke BB“, koju zastupa punomoćnik Vesna Jovanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1394/2015 od 30.10.2015. godine, u sednici održanoj 16.11.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1394/2015 od 30.10.2015. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ubu P1 43/14 od 25.03.2015. godine, stavom prvim izreke, poništeno je rešenje tuženog br. ... od 04.01.2010. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 105.000,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1394/14 od 30.10.2015. godine, stavom prvim izreke, ukida se presuda Osnovnog suda u Ubu P1 43/14 od 25.03.2015. godine i tužba odbacuje. Stavom drugim izreke, obavezuje se tužilja da tuženoj naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezuje se tužilja da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešne odluke o troškovima.

Tužena je odgovorila na reviziju tužilje.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. i 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji se primenjuju na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema drugih bitnih povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tužene i obavljala poslove radnika u depou za knjige sve do 04.01.2010. godine, kada joj je osporenim rešenjem prestao radni odnos zbog organizacionih promena kod tužene. Tužilja je primila rešenje o prestanku radnog odnosa, putem pošte 05.01.2010. godine, a tužbu sudu radi poništaja ovog rešenja podnela je 28.03.2011. godine. Inače, drugim licima, zaposlenima kod tužene u isto vreme kada i tužilji prestao je radni odnos. U martu mesecu 2011. godine, tužilja je neposredno saznala da je druga zaposlena radnica vodila postupak radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i reintegracije i da je u toj parnici tužbeni zahtev usvojen.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud pobijanim rešenjem ukinuo prvostepenu presudu i tužbu, radi poništaja otkaza ugovora o radu sa sporednim zahtevima, odbacio kao neblagovremenu.

Prema članu 195. stav 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ...), protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Kako je tužilji rešenje o prestanku radnog odnosa uručeno 05.01.2010. godine, a tužbu sudu je podnela 28.03.2011. godine, protekao je rok od 90 dana predviđen članom 195. stav 2. Zakona o radu za pokretanje spora pred sudom. Stoga je pravilna ocena drugostepenog suda da je nastupila prekluzija prava tužilje na pokretanje sudskog spora, zbog čega je odbacio tužbu, kao neblagovremenu. Shodno navedenom, u konkretnom sporu je bez uticaja navod revizije da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, jer je doneto na osnovu akta o sistematizaciji koji, kao opšti pravni akt poslodavca, nije stupio na pravnu snagu. Po proteku roka za sudsku zaštitu, odluka o prestanku radnog odnosa postala je pravnosnažna, pa samim tim postoji pretpostavka da je navedena odluka zakonita. Zato, sud više ne može odlučivati o osnovanosti tužbenog zahteva za poništaj ove odluke i ceniti validnost akta poslodavca na osnovu kojeg je ista odluka doneta. Isto tako, bez značaja je što je druga zaposlena kod tužene sa uspehom okončala radni spor pred sudom, jer se ona ne nalazi u istoj činjenično-pravnoj situaciji kao tužilja, budući da je blagovremeno podnela tužbu. Tužilja je putem pošte primila odluku o prestanku radnog odnosa, kada je postalo sasvim izvesno da je njeno pravo povređeno.

Odluka o troškovima spora doneta je na osnovu člana 153. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju jer ova procesna radnja nije bila potrebna u revizijskom postupku, u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić