Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4607/16 od 21.09.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje AA i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 47090/10 od 17.04.2015. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 47090/10 od 22.04.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i potvrđeno rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 47090/10 od 11.08.2015. godine, ispravljeno rešenjem istog suda P 47090/10 od 22.04.2016. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - dela kojim je odlučeno o ništavosti i rušljivosti pismene izjave - dopune zaveštanja sada pokojne DD bivše iz ... od 15.12.2005. godine, tužilja AA je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da Apelacioni sud u Beogradu dozvoli odlučivanje o reviziji radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju tužilje.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3 134/17 od 01.11.2017. godine predloženo je Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužilje AA, izjavljene protiv presude tog suda Gž 4607/16 od 21.09.2016. godine.

Vrhovni kasacioni sud je prihvatio predlog Apelacionog suda u Beogradu da o reviziji tužilje AA odlučuje u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04 i 111/09 - ZPP) koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republika Srbija“, broj 72/11 ... 55/14). Odlučivanje o reviziji tužilje AA, kao o izuzetno dozvoljenoj, prihvaćeno je zato što u pogledu odluke o zahtevu za poništaj pismene izjave - dopune zaveštanja sada pokojne DD od 15.12.2005. godine postoji odstupanje od ustaljene sudske prakse kada zaveštanje nije sačinjeno ni u jednoj od zakonom propisanih formi.

Iz tih razloga, na osnovu člana 395. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u smislu člana 399. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pokojna DD je nakon pismenog zaveštanja pred svedocima od 24.02.2005. godine i sudskog zaveštanja od 22.06.2005. godine, sačinila 15.12.2005. godine i pismenu izjavu - dopunu zaveštanja kojom je svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu takođe ostavila tuženima. Sada pokojna DD nije bolovala od neke trajne ili privremene duševne bolesti, odnosno privremenog duševnog poremećaja. Zaveštalac nije bila dementna osoba, niti osoba koja je obolela od organskog sindroma u bilo kom stepenu izraženosti, tako da je u vreme kada su sporna zaveštanja i izjava sačinjeni bila sposobna da shvati značaj radnji i aktivnosti vezanih za sačinjavanje ovih pravnih poslova.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti pismene izjave - dopune zaveštanja pokojne DD od 15.12.2005. godine.

Zakonom o nasleđivanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 46/95) propisano je da je zaveštanje ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima (član 155), ako lice koje je zaveštanje sačinilo nije navršilo 15 godina života ili ako je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti (član 156) i ako je zaveštanje falsifikovano (član 157).

Sporna pismena izjava - dopuna zaveštanja od 15.12.2005. godine nije ništava ni po jednom osnovu, zbog čega se izjavljenom revizijom neosnovano osporava pravilnost nižestepenih presuda u pogledu odluke o zahtevu za utvrđenje njene ništavosti.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i prilikom odlučivanja o eventualnom tužbenom zahtevu za poništaj označene pismene izjave zbog zaveštajne nesposobnosti sada pokojne DD, u smislu člana 164. stav 1. u vezi člana 166. Zakona o nasleđivanju. Izvedenim dokazima utvrđeno je da je potpisnik sporne izjave bila sposobna za rasuđivanje i shvatanje značaja pravne radnje koju preduzima.

Međutim, osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava o rušljivosti izjave - dopune zaveštanja od 15.12.2005. godine. Nižestepeni sudovi prilikom odlučivanja o evenutalnom tužbenom zahtevu za njen poništaj zbog nedostatka u obliku nisu vodili računa da je odredbom člana 164. stav 1. u vezi člana 167. Zakona o nasleđivanju predviđena rušljivost zaveštanja ako pri njegovom sačinjavanju nisu poštovani oblici i uslovi određeni zakonom. Zbog toga nižestepeni sudovi nisu cenili da li je sporna pismena izjava sačinjena u nekoj od zakonom propisanih oblika zaveštanja (članovi 74, 85, 86-88, 91, 92-105, 108. i 109. Zakona o nasleđivanju).

Iz tog razloga nižestepene presude su morale biti ukinute u delu kojim je odlučeno o eventualnom tužbenom zahtevu za poništaj izjave - dopune zaveštanja od 15.12.2005. godine, i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će o tužbenom zahtevu kojim je tražen poništaj označene izjave zbog njene rušljivosti usled nedostatka u obliku, odlučiti pravilnom primenom odredbi materijalnog prava kojima su propisane forme zaveštanja.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom, a primenom člana 416. stav 2. istog zakona kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić