U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, kao predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca 1. AA, ..., koga zastupa punomoćnik Nebojša Janković, advokat iz ..., i 2. Stečajna masa BB u stečaju, ... kao pravni sledbenik BB, ..., koga zastupa punomoćnik Branislav Grujić, advokat iz ..., protiv tužene Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije kao pravni sledbenik Agencije za privatizaciju, Beograd, koju u revizijskom postupku zastupa punomoćnik Nenad Milovanović, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca prvog reda izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6589/14 od 14.10.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 19.04.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca prvog reda izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 6589/14 od 14.10.2015. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju, kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Privrednog suda u Beogradu P 7863/12 od 17.07.2014. godine, u stavu I izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se utvrdi da proizvodi pravno dejstvo Ugovor o prodaji društvenog kapitala Industrije odeće VV u restrukturiranju, ... metodom javnog tendera zaključen između tužilaca Konzorcijuma pravnih lica koja čine AA ... i BB ... i tužene Agencije za privatizaciju RS overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov.br. ... od 07.03.2007. godine sa izmenama i dopunama br. 1 Ugovora o prodaji društvenog kapitala Industrije odeće VV u restrukturiranju, ... metodom javnog tendera zaključen između tužioca Konzorcijuma pravnih lica koga čine AA ... i pravnog prethodnika BB u stečaju ... i tužene Agencije za privatizaciju RS, a koje su overene pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu Ov.br. ... od 24.05.2010. godine kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom II izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci zahtevali da sud obaveže tuženu na isplatu iznosa od 2.098.000,00 eura u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 07.09.2012. godine kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom III izreke obavezani su tužioci da solidarno tuženoj isplate iznos od 973.050,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Privredni apelacioni sud presudom Pž 6589/14 od 14.10.2015. godine odbija žalbu tužilaca kao neosnovanu i potvrđuje navedenu prvostepenu presudu.

Protiv drugostepene presude, tužilac prvog reda izjavljuje blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Troškove je tražio i opredelio.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu čl. 399. Zakona o parničnom postupku ( Sl. glasnik RS br. 125/04,...111/09), koji se primenjuje na osnovu čl. 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (Sl. glasnik RS br. 72/11 ...55/14) Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužioca prvog reda nije osnovana.

Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnim povredama iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navodi u vezi utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza, u prvostepenom postupku ne mogu biti revizijski razlozi kod pobijanja drugostepene presude u smislu člana 398. Zakona o parničnom postupku. Revizijom tužioca se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku jer pobijana presuda ne sadrži nikakve nedostatke zbog kojih se ne bi mogla ispitati jer su u njoj navedeni jasni razlozi o bitnim činjenicama koji nisu u protivrečnosti sa stanjem u spisima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su kao članovi konzorcijuma zaključili sa tuženom Agencijom za privatizaciju RS u svojstvu prodavca Ugovor o prodaji društvenog kapitala Industrije odeće VV u restrukturiranju od 07.03.2007. godine. Ugovorena cena je iznosila 1.750.000,00 eura u dinarskoj protivrednosti. Ugovorom su definisana prava i obaveze kupca koje se sastoje i u investiranju iz sopstvenih sredstava u subjekt privatiazcije u roku od pet godina u kontinuitetu u skladu sa investicionim programom. Tužioci su ispunili ugovorenu obavezu za prvu godinu u celini, a za drugu su delimično ispunili i od predviđenih 1.000.000,00 eura ispunili 548.189,78 eura od čega je 22.836,32 eura uloženo u građevinske objekte a 525.363,40 eura u opremu. To je konstatovano izveštajem o redovnoj kontroli izvršavanja obaveze iz druge godine realizacije ugovora od 09.07.2009 godine. Tužena je dopisom od 27.10.2009. godine ostavila kupcu naknadni rok od 30 dana za ispunjenje preostalog dela obaveze za drugu godinu, a dopisom od 21.12.2009. godine još jedan rok od 60 dana. Postupajući po predlogu tužilaca od 25.02.2010. godine tužena je prihvatila promenu strukture investicionog ulaganja dopisom od 18.03.2010. godine i tužiocima ostavila naknadni rok od 60 dana od prijema odluke za dostavljanje dokaza o izvršenju investicione obaveze za drugu godinu u iznosu od 1.000.000,00 eura. Taj rok je bezuspešno protekao 21.05.2010. godine. Tužena je dopisom od 26.04.2010. godine ostavila tužiocima naknadni rok od 60 dana za izvršenje obaveza u pogledu socijalnog programa i za otkup akcija.

Navedene promene se realizuju zaključivanjem Izmena i dopuna br. 1 od 24.05.2010. godine. Nakon toga tužena je Obaveštenjem o raskidu zbog neispunjenja ugovora o prodaji društvenog kapitala od 11.06.2010. godine obavestila tužioce da je kontrolom izvršenja ugovornih odredbi utvrđeno da kupac nije izvršio ugovornu obavezu investiranja prema dinamici i strukturi predviđenoj investicionim programom.Tužena je takođe prodala deo imovinske celine subjekta privatizacije.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su utvrdili da je pravilno sporni Ugovor o prodaji društvenog kapitala s Aneksom po sili zakona raskinut zbog neispunjenja. Tužilac nije na način i u rokovima predviđenih Ugovorom i Aneksom izvršio svoje ugovorne obaveze, te je skrivio raskid. Stoga je neosnovan i zahtev za naknadu štete.

Revident i dalje smatra da nije bilo uslova da se ugovor raskine jer je Aneksom od 24.05.2010. godine promenjena obaveza kupca, a tužena im nije ostavila primeren naknadni rok za ispunjenje novonastale izmenjene obaveze. Ovi navodi revizije nisu osnovani.

U trenutku prihvatanja izmena investicione obaveze od strane tužene tužioci kao kupci kapitala su već više od godinu dana bili u docnji sa ispunjenjem obaveze investiranja za drugu godinu. Opomenom od 18.03.2010. godine kojom je prihvaćena izmena ( koji je tužilac prvog reda AA primila 22.03.2010. godine ) ostavljen im je naknadni rok od 60 dana za ispunjenje novonastale izmenjene obaveze. Na ovaj način tužiocima je ostavljen naknadni primeren rok za ispunjenje i izmenjene obaveze, koji je bezuspešno protekao. Zaključenjem Izmena i dopuna od 24.05.2010. godine ovaj rok nije produžen. Tužioci nisu ispunili ni raniju ni izmenjenu obavezu investiranja. Stoga je Ugovor sa Aneksom pravilno raskinut od strane tužene zbog neispunjenja na osnovu člana 41a Zakona o privatizaciji.

Pored navedenog jezičkim i ciljnim tumačenjem Ugovora s Aneksom, dolazi se do zaključka da je osnovna obaveza kupca kako u prvobitnom tako i u izmenjenom investiconom programu bila ista – novčana. Razlika je u tome što je po izmenjenom programu obaveza sadržinski uopštenija ( investiranje u bilo koji proizvodni pogon i opremu, a ne samo u pogon trikotaže). Otuda takva izmena obaveza ne može predstavljati razlog za neizvršenje investiranja. Agencija je i usvojila predlog za izmenu obaveze investiranja upravo u cilju opstanka ugovora i pored jednogodišnje docnje tužilaca u izvršavanju obaveza, ali ni taj rok nije ispoštovan.

Utvrđeno je da tužioci nisu izvršili ugovorenu obavezu investiranja u subjekt privatizacije na način, u obliku, visini i roku koji je utvrđen Ugovorom s Aneksom, ni u pretežnom delu. Sa navedenih razloga je pravilno primenjeno materijalno pravo od strane nižestepenih sudova.

Aneks je sastavni deo osnovnog ugovora i ne može samostalno da egzistira. U konkretnom slučaju raskid osnovnog ugovora podrazumeva da je raskinut i Aneks istog. Stoga se u konkretnom slučaju ne može smatrati da je Aneks i dalje na snazi, te su neosnovani revizijski navodi tužioca u tom smislu.

Rešavajući po zahtevu tužene za naknadu troškova nastalih povodom odgovora na reviziju, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da odgovor na reviziju nije bio nužan u ovoj pravnoj stvari. Samim tim i troškovi koji se odnose na iste, ne predstavljaju nužne troškove koji bi se u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku mogli dosuditi na teret tužilaca. Stoga je primenom odredbi člana 165. istog zakona odlučio kao u stavu 2. izreke.

Iz navedenih razloga primenom člana 405 stav 1. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca prvog reda kao neosnovanu i odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić