Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. Zakonika o krivičnom postupku, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Naime, osnovano branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ukazuje da je Osnovni sud u Sjenici pobijanim odlukama učinio povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a u vezi povrede odredaba člana 261. stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Sjenici K br. 69/15 od 26.12.2017. godine, odbijena optužba prema okrivljenoj AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ koje joj je optužbom stavljeno na teret, a pobijanim prvostepenim rešenjem K 69/15 od 06.12.2018. godine utvrđeno je da istoj pripadaju troškovi krivičnog postupka i to na ime nagrade branioca za pristup prilikom saslušanja osumnjičene u iznosu od 31.500,00 dinara, za pristup i odbranu na dva održana glavna pretresa iznos od po 32.500,00 dinara, za jedan odloženi glavni pretres iznos od 16.500,00 dinara i za sastav zahteva za naknadu troškova iznos od 15.000,00 dinara, što sve ukupno iznosi 126.000,00 dinara.

Odlučujući o izjavljenoj žalbi punomoćnika AA, advokata Aleksandra Radovanovića, Osnovni sud u Sjenici je rešenjem Kv 2/19 od 22.04.2019. godine preinačio prvostepeno rešenje i okr. AA dosudio iznos od 130.250,00 dinara, uz obrazloženje da istoj pripadaju troškovi na ime zastupanja od strane branioca na dva održana glavna pretresa iznos od po 31.500,00 dinara, jedan odloženi pretres 16.500,00 dinara, na ime troškova prevoza okrivljene na dva održana glavna pretresa iznos od po 2.875,00 dinara, na ime sastava podneska- troškovnika od 23.07.2018. godine iznos od 15.000,00 dinara i žalbe od 19.12.2018. godine, iznos od 30.000,00 dinara, što sve ukupno iznosi 130.250,00 dinara.

Sud u obrazloženju drugostepenog rešenja navodi da analognom primenom člana 261. stav 2. tačka 2) ZKP, troškovi krivičnog postupka predstavljaju troškove prevoza okrivljenog ali ne i troškve prevoza branioca, pa je u tom delu u pogledu troškova prevoza branioca žalba odbijena kao neosnovana, kao i u delu zahteva koji se odnosi na pristup i troškove prevoza prilikom saslušanja osumnjičene pred OJT Novi Pazar-Odeljenje u Sjenici od 11.05.2015. godine, jer po stavu suda dužnost plaćanja troškova postupka snosi organ postupka, odnosno OJT u Novom Pazaru-Odeljenje u Sjenici.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana između ostalog propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 14) ZKP propisano je da pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakoniku imaju sledeće značenje: „postupak“ je predistražni postupak i krivični postupak.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izrećiće se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3. ZKP) kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Imajući u vidu sve napred navedene odredbe ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima Osnovnog suda u Sjenici na štetu okrivljene AA učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer su navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređene odredbe člana 261. stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP. Naime, kako je odredbom člana 265. stav 1. ZKP regulisana naknada troškova krivičnog postupka iz budžetskih sredstava suda i to u slučaju kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, to u ovoj krivičnopravnoj stvari, kada je prema okrivljenoj AA odbijena optužba, celokupni troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Dakle rešenjem je trebalo odlučiti o celokupnim troškovima krivičnog postupka i utvrditi visinu troškova kako za procesne radnje branioca preduzete na ime odbrane okrivljene pred sudom, tako i za procesne radnje preduzete pred Osnovnim javnim tužiocem u Sjenici (prisustvovanje saslušanju okrivljene dana 11.05.2015. godine), jer su pitanju troškovi koji su nastali povodom krivičnog postupka i na čiju naknadu okrivljena po zakonu ima pravo, te iste dosuditi okrivljenoj iz budžetskih sredstava, a isplatiti ih braniocu po specijalnom punomoćju.

Po pitanju troškova prevoza branioca okrivljene, po oceni ovog suda pogrešan je stav iz pobijanog rešenja da troškovi prevoza branioca okrivljene ne predstavljaju troškove krivičnog postupka. Naime odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju i nagrade i nužne izdatke branioca, dok je odredbom člana 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata stav 1. propisano da nagrada i naknada troškova advokatu pripada za radnje obavljene po punomoćju, rešenju nadležnog organa, usmenom ili pismenom nalogu stranke. Odredbom člana 9. iste tarife, propisano je da za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije advokatu pripada, između ostalog, naknada za prevoz i to u međumesnom saobraćaju, u visini cene prevoza prevoznim sredstvom po izboru advokata.

Postupajući na ovaj način drugostepeni sud je povredio odredbu člana 265. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, jer pobijanim rešenjem nije prihvatio da braniocu okrivljene pripada i naknada za prevoz, što predstavlja nužni izdatak u vezi sa radom, u smislu napred navedenih odredbi.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Ane Stanković, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Sjenici K 69/15 od 06.12.2018. godine i Kv 2/19 od 22.04.2019. godine, te spise predmeta vratio tom sudu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povrede zakona na koje mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                           Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić