Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1194/18 od 19.02.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 821/17 od 28.05.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog, advokat Vladimir Jovanović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili da odbije optužbu u smislu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, nakon čega je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno na apsolutnu zastarelost krivičnog gonjenja koja je, prema nalaženju odbrane, već nastupila u vreme kada je javni tužilac izvršio izmenu pravne kvalifikacije krivičnog dela na teže krivično delo.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Četvrti osnovni javni tužilac u Beogradu je izmenu pravne kvalifikacije krivičnog dela sa krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 2. KZ (za koje je propisana kazna zatvora do četiri godine) na krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 2. KZ (za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina), izvršio u skladu sa zakonom, na glavnom pretresu dana 20.02.2017. godine, dakle pre 20.03.2017. godine kada bi u smislu člana 104. stav 6. u vezi člana 103. tačka 5) KZ nastupila apsolutna zastarelost krivičnog progona okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 2. KZ.

Naime, Javni tužilac je ovlašćen da vrši izmenu optužnice, pa i pravne kvalifikacije dela, tim pre što prema odredbi člana 409. stav 1. ZKP („Tužilac može u toku glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog iznetog u optužnici, izmeniti optužnicu ili predložiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optužnice“) ima ovlašćenje da izvrši izmenu činjeničnog opisa dela u optužnici, shodno oceni izvedenih dokaza na glavnom pretresu.

Što se tiče izmenjene pravne kvalifikacije krivičnog dela Vrhovni kasacioni sud nalazi da apsolutna zastarelost za krivični progon okrivljenog AA za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 2. Krivičnog zakonika (za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina), u smislu člana 104. stav 6. u vezi člana 103. tačka 4. Krivičnog zakonika nastupa protekom 20.03.2027. godine.

Iz navedenih razloga suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog AA, da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se izričito numerički ukazuje na povredu odredbe člana 68. stav 1. tačka 9) i tačka 12) ZKP, te člana 16. stav 5. ZKP. Takođe, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu iznosi sopstveni stav i viđenje po pitanju nužnosti postojanja umišljaja odnosno nehata, te postojanja njihovih oblika, sve u vezi sa predmetnim krivičnim delom, čime se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP.

Kako ni jedna od označenih povreda: člana 68. stav 1. tačka 9) i tačka 12) ZKP, te člana 16. stav 5. ZKP i člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, podneti zahtev je u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen, te je odbačen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                       Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                                 Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić