Istom presudom prema okrivljenoj je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja delatnosti i dužnosti - referenta prve klase u trajanju od 2 godine, koja se računa od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Prema okrivljenoj je izrečena i mera oduzimanja imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 190 evra i 4.500,00 dinara, te je okrivljena obavezana da iznos od 190 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu NBS i iznos od 4.500,00 dinara plati u korist budžetskih sredstava Republike Srbije u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Prema okrivljenoj je izrečena i mera bezbednosti oduzimanje predmeta, a kako je to bliže označeno u izreci presude. Okrivljena je obavezana da na ime troškova krivičnog postupka plati Višem javnom tužilaštvu u Jagodini iznos od 25.824,00 dinara, a Višem sudu u Jagodini iznos od 3.161,25 dinara, te da na ime paušala plati sudu iznos od 10.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 393/19 od 04.07.2019.godine delimično je usvojena žalba zajedničkog branioca okrivljenih AA, BB i VV, advokata Nenada Sadžakovića, pa je preinačena presuda Višeg suda u Jagodini K.br.43/17 od 26.11.2018.godine u odnosu na okrivljenu AA u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenoj AA za produženo krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. i 2. u vezi člana 61. KZ, za koje je oglašena krivom prvostepenom presudom, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, te joj je zadržao kao pravilno utvrđene kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ i kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci za krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 34. KZ, a za koja krivična dela je okrivljena oglašena krivom prvostepenom presudom, pa ju je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci u koju joj se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 29.11.2016.godine do 22.12.2016.godine i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara koju je okrivljena dužna da plati u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan kazne zatvora, dok su odbijene kao neosnovane u preostalom delu žalba zajedničkog branioca okrivljenih i u celosti žalba Višeg javnog tužioca u Jagodini, te je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Nenad Sadžaković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) i člana 439. tačka 1) ZKP (pogrešno označeno član 439. stav 1. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Višeg suda u Jagodini K.br.43/17 od 26.11.2018.godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 393/19 od 04.07.2019.godine i predmet vrati na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na odbranama okrivljenih BB i VV, koje su date pred radnicima unutrašnje kontrole MUP-a RS, u prostorijama PS Paraćin, na zapisnicima sastavljenim dana 29.11.2016.godine, a koje je sud morao da izdvoji iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti ovih dokaza branilac okrivljene AA navodi da su navedeni zapisnici sačinjeni suprotno odredbama ZKP, obzirom da upoređivanjem vremena u kome su preduzete radnje saslušanja okrivljenih BB i VV u prostorijama PS Paraćin dana 29.11.2016.godine i lica koja su prisustvovala ovim dokaznim radnjama (saslušanje obe okrivljene započeto u 09,30h, a završeno u 11,30h, u prisustvu branioca okrivljenih - advokata Klare Marić, te policijskog službenika Dejana Živkovića u svojstvu ovlašćenog službenog lica koje je preduzelo dokaznu radnju saslušanja okrivljene BB, odnosno u svojstvu zapisničara pri saslušanju okrivljene VV, a po zapisnicima o saslušanju okrivljenih) proizilazi da su obe okrivljene saslušavane istovremeno i to od strane istih lica, pred istim braniocem - advokatom Klarom Marić, a što je fizički nemoguće, pri čemu zapisnik o saslušanju okrivljene BB ne sadrži potpis zapisničara.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer zapisnici o saslušanju okrivljenih BB i VV sastavljeni pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS, Sektor unutrašnje kontrole, Odeljenje za koordinaciju rada centara, u prostorijama PS Paraćin, dana 29.11.2016.godine predstavljaju zakonite dokaze i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i na istima se može zasnivati presuda, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je ova dokazna radnja (saslušanje okrivljenih) preduzeta u skladu sa odredbama članova 68, 85. i 86. Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme saslušanja okrivljenih i sastavljanja zapisnika o tome („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 od 28.09.2011.godine koji se primenjuje od 01.10.2013.godine), a koje odredbe se odnose na ovu radnju dokazivanja. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da su navedeni zapisnici sastavljeni u prisustvu branioca okrivljenih - advokata Klare Marić, da su okrivljene na osnovu člana 68. ZKP poučene o svojim pravima u predistražnom postupku, pre svega o pravu na branioca, da nisu dužne ništa da izjave, da mogu da uskrate odgovor na pojedina pitanja, slobodno iznesu svoju odbranu i priznaju ili ne priznaju krivicu, saopšteno im je krivično delo koje im se stavlja na teret, te da su, nakon omogućenog poverljivog razgovora sa braniocem, okrivljene izjavile da žele da iznesu svoju odbranu, a posle davanja iskaza i upozorenja u smislu člana 235. stav 1. ZKP da imaju pravo da pročitaju zapisnike ili da zahtevaju da im se isti pročitaju, okrivljene su, nakon čitanja zapisnika, svojeručno potpisale zapisnike, kao i njihov branilac, a primedbi na postupanje policije od strane okrivljenih i njihovog branioca nije bilo, pri čemu su navedeni zapisnici potpisani i od strane ovlašćenog službenog lica, a zapisnik o saslušanju okrivljene VV je potpisan i od strane zapisničara.

Stoji činjenica da zapisnik o saslušanju okrivljene BB sačinjen dana 29.11.2016.godine od ovlašćenog službenog lica MUP-a RS, Sektor unutrašnje kontrole, Odeljenje za koordinaciju rada centara nije potpisao zapisničar, međutim ta činjenica po nalaženju ovoga suda, ne čini ovaj dokaz nezakonitim u sadržinskom smislu i nema za posledicu njegovo obavezno izdvajanje iz spisa predmeta. Ovo sa razloga jer odredbom člana 235. stav 10. ZKP nije izričito propisano da ako zapisničar ne potpiše zapisnik na kraju da se na tom dokazu ne može zasnivati sudska odluka, dakle, reč je o povredi relativnog karaktera, tako da nepotpisivanje zapisničara na kraju zapisnika o saslušanju okrivljenog nema za posledicu uvek nezakonitost dokaza, već je sud ovlašćen da u toku postupka ceni zakonitost dog dokaza, odnosno da li je povreda odredbe člana 235. stav 10. ZKP takvog značaja da taj dokaz treba izdvojiti iz spisa predmeta, a sud je u konkretnom slučaju ocenio da je navedeni zapisnik zakonit i da ga ne treba izdvojiti iz spisa predmeta. I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, radi se o očiglednim tehničkim greškama u pisanju koje su nastale prilikom sastavljanja zapisnika o saslušanju okrivljenih BB i VV i koje nemaju uticaja na ocenu zakonitosti sprovedenih saslušanja, a tiču se vremena kada je obavljeno saslušanje ove dve okrivljene, a o čemu se u svom iskazu datom na glavnom pretresu od 05.10.2018.godine detaljno izjasnio policijski službenik Darko Nešić koji je preduzeo dokaznu radnju saslušanja okrivljene VV u predistražnom postupku i o tome sastavio navedeni zapisnik.

Dakle, kako se, po oceni ovoga suda, zapisnici o saslušanju okrivljenih BB i VV sastavljeni pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS, Sektor unutrašnje kontrole, Odeljenje za koordinaciju rada centara, u prostorijama PS Paraćin, dana 29.11.2016.godine smatraju zakonitim dokazima na kojima se presuda može zasnivati, a samim tim zakonitim se smatraju i odbrane okrivljenih BB i VV date na tim zapisnicima, to su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani navodi zahteva branioca okrivljene AA kojima se ukazuje da je zasnivanjem pobijanih presuda na odbranama ove dve okrivljene učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljene u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude na strani 48 samo navodi da je okrivljenoj AA izrekao meru bezbednosti zabrana vršenja delatnosti i dužnosti - referenta prve klase u trajanju od 2 godine, s tim što istu uopšte ne obrazlaže, dok se drugostepeni sud u svojoj odluci nije ni upuštao u ocenu odluke o izricanju okrivljenoj navedene mere bezbednosti. Pored toga, branilac okrivljene navodi i da prvostepeni sud u svojoj odluci kojom je okrivljenoj izrekao meru bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti iz člana 85. KZ nije konkretizovao koji poziv i koja samostalna delatnost je obuhvaćena zabranom, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, obzirom da se ovim navodima ukazuje na nerazumljivost izreke prvostepene presude.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljene zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a da povrede ovih odredaba ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj i njenom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljene ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljene kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP (pogrešno označeno član 439. stav 1. ZKP), pri čemu samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj, s tim što u obrazloženju zahteva uopšte ne navodi u čemu se ova povreda zakona tačno sastoji, pa je stoga i ovaj razlog nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Nenada Sadžakovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić