Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Ljubiše Pešića, advokat Života Stojanović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ljubiše Pešića je neosnovan.

Branilac okrivljenog Ljubiše Pešića u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se zasnivaju na nezakonitim dokazima – iskazu AA i dokumentaciji Centra za socijalni rad u ... (izveštaj ovog centra od 20.03.2017. godine i njegova obaveštenja od 13.09.2017., 04.11.2016. i 28.04.2016. godine). U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da je maloletna BB iskoristila pravo da ne svedoči u krivičnom postupku zbog čega je njen iskaz izdvojen iz spisa predmeta, ali se pobijana presuda, prema stavu branioca i pored toga zasniva na njenim kazivanjima koja su posredno korišćena preko iskaza njene majke koja je prepričavala ono što je navodno čula od svoje maloletne ćerke.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ljubiše Pešića, Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovane iz sledećih razloga:

Naime, iskaz AA, saslušane u svojstvu svedoka, nasuprot navodima zahteva ne predstavlja nezakonit dokaz na kome se presuda ne bi mogla zasnivati.

Po oceni ovoga suda, svedok AA svedočila je samo o svojim neposrednim saznanjima u vezi sa pretnjama koje joj je okrivljeni upućivao preko ćerke, maloletne oštećene BB, u više navrata u drugoj polovini 2016. godine kao i o činjenicama koje je ona sama opazila svojim čulima (uznemirenost i nervoza ćerke nakon susreta sa ocem), a ne i o sadržini iskaza maloletne oštećene BB, datog pred Osnovnim javnim tužiocem u Zaječaru, koji dokaz je izdvojen iz spisa predmeta. Kada su u pitanju druga dva događaja od 10.09.2017. godine i 12.09.2017. godine koji su obuhvaćeni činjeničnim opisom radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela datom u izreci prvostepene presude, svedok AA nije bila njihov očevidac zbog čega je sud činjenično stanje u ovom delu utvrdio pre svega na osnovu iskaza VV i GG, saslušanih u svojstvu svedoka, koje su bile prisutne kada su se navedeni događaji odigrali, tako da iskaz maloletne oštećene nije korišćen ni u ovom slučaju. Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iskaz svedoka AA nije u suprotnosti sa bilo kojom odredbom Zakonika o krivičnom postupku, tako da se ne radi o nezakonitom dokazu u smislu člana 84. stav 1. u vezi sa članom 16. stav 1. ZKP, na kome se presuda ne može zasnivati.

Po nalaženju ovoga suda neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da su akti Centra za socijalni rad „DD“ ... od 13.09.2017. godine, 20.03.2017. i 28.04.2016. godine, kao i obaveštenje ovog Centra od 04.11.2016. godine nezakoniti dokazi.

Iz sadržine ovih akata proizlazi da se isti ne odnose na činjenice i okolnosti iz izkaza maloletne oštećene BB da bi sud na osnovu njih posredno koristio navedeni dokaz, već je na osnovu istih utvrđeno i to: na osnovu akta Centra broj 2-56120-486/2017 od 13.09.2017. godine – da je oštećena AA zajedno sa maloletnom ćerkom, oštećenom BB navedenom centru prijavila vršenje nasilja prema njenoj ćerki i upućivanje pretnji njoj samoj preko deteta od strane okrivljenog, te da se ista obraćala centru sa zahtevom za pružanje zaštite od nasilja bivšeg supruga, okrivljenog Ljubiše Pešića; na osnovu akta centra broj 2-56120-486/2017 od 20.03.2017. –analiza stanja u porodici oštećenih i koje mere centar planira da primeni u odnosu na roditelje maloletne oštećene; na osnovu obaveštenja centra broj 2-56094-1995/2016 od 04.11.2016. godine – da je centar obavestio Osnovno javno tužilaštvo u Zaječaru da se oštećena AA dana 03.11.2016. godine obratila centru te da postoji visok rizik od eskalacije nasilnog ponašanja okrivljenog u odnosu na bivšu suprugu, oštećenu AA i na osnovu akta centra od 28.04.2016. godine – da se oštećena AA obratila centru i isti obavestila da joj suprug upućuje pretnje preko njihove zajedničke ćerke uz konstataciju da je okrivljeni pred radnikom centra iznosio pretnje usmerene prema oštećenoj AA.

Iz iznetog proizlazi da navedeni akti Centra za socijalni rad ... predstavljaju službenu dokumentaciju o preduzetim merama iz nadležnosti navedenog organa koje su preduzete u okviru postupka u slučaju prijavljivanja nasilja u porodici, te kao takvi, ni sami po sebi niti po načinu pribavljanja ne predstavljaju dokaze na kojima se presuda ne bi mogla zasnivati u smislu člana 84. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da se pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitim dokazima i da je ista doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić