U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Maričić, advokat u ..., protiv tužene Agencije za razvoj Opštine Pećinci DOO BB, koju zastupa Opštinski pravobranilac Pećinci, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 1695/2018 od 10.09.2018. godine, u sednici veća održanoj 20.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 1695/2018 od 10.09.2018. godine, tako što se odbija žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Rumi broj P1 159/16 od 19.03.2018. godine.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 51.000,00 dinara u roku od 15 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi broj P1 159/16 od 19.03.2018. godine je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je radni odnos na određeno vreme koji je zasnovao kod tužene 26.11.2012. godine na osnovu ugovora o radu od 28.10.2013. godine, postao radni odnos na neodređeno vreme počev od 27.11.2013. godine pa ubuduće, što je tužena dužna da prizna i da primi tužioca u radni odnos na neodređeno vreme i rasporedi ga na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i radnim sposobnostima te da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa tužene od 31.03.2014. godine i da se tužena obaveže da mu nadoknadi troškove postupka sve u roku od 15 dana. Odbijen je i eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da radni odnos zasnovan na određeno vreme 26.11.2012. godine, na osnovu ugovora o radu na određeno vreme od 28.10.2013. godine, preraste u radni odnosna neodređeno vreme počev od 01.12.2013. godine pa ubuduće što je tužena kao poslodavac dužna da prizna i da primi tužioca u radni odnos na neodređeno vreme i rasporedi ga na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i radnim sposobnostima pa da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa od 31.03.2014. godine, a tužena obaveže na snošenje troškova parničnog postupka. Obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 188.250,00 dinara u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 1695/18 od 10.09.2018. godine, preinačio presudu Osnovnog suda u Rumi tako što je utvrdio da je radni odnos tužioca zasnovan na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme dana 04.12.2013. godine, a što je tužena dužna da prizna i primi tužioca u radni odnos na neodređeno vreme i rasporedi ga na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, pa je poništio rešenje o prestanku radnog odnosa broj ../2014 od 31.03.2014. godine kao nezakonito. Drugim stavom izreke je preinačena odluka o troškovima postupka tako što se odbija zahtev tužene za naknadu troškova u iznosu od 188.250,00 dinara i obavezuje tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 206.250,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok se odbija zahtev za isplatu zatezne kamate na dosuđene troškove od presuđenja do izvršnosti presude. Trećim stavom izreke je u preostalom delu žalba tužioca odbijena, a prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da mu je radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme od 28.10.2013. godine do 04.12.2013. godine. Četvrtim stavom izreke je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara u roku od 8 dana.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), pa je ocenio da je revizija tužene dozvoljena i da je osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a tužena u reviziji ne ukazuje na kakve druge povrede postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je 26.11.2012. godine, sa tuženom Agencijom za razvoj Opštine Pećinci, DOO BB, zaključio ugovor o radu na određeno vreme na tri meseca do 26.02.2013. godine. Članom 11. ovog ugovora tužilac je upućen na rad kod drugog poslodavca i to u VV. Nakon toga, parnične stranke su zaključile još devet ugovora na određeno vreme od kojih su dva na po tri meseca i osam na po jedan mesec. Svim ugovorima je tužilac bio upućivan da rad obavlja kod VV. Tužilac je obavljao poslove ... po osam zaključenih ugovora, a po dva ugovora (zaključeni 28.10.2013. i 28.11.2013. godine na po mesec dana) je obavljao poslove ... na projektu „...“. Poslednji ugovor na određeno vreme od tri meseca je zaključio 27.12.2013 godine do 27.03.2014.godine. Rešenjem tužene broj ../2014 od 31.03.2014. godine, tužiocu je prestao radni odnos usled isteka roka na koji je bio zasnovan radni odnos na određeno vreme.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio i primarni i eventualni tužbeni zahtev iz razloga što tužilac rad faktički nije obavljao kod tužene koja ničim nije ni doprinela da dođe do povrede tužiočevih prava jer je tužilac svim ugovorima o radu zaključenim na određeno vreme bio upućivan da radi u VV.

Drugostepeni sud je izveo suprotan pravni zaključak pa je na osnovu člana 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05 i 54/09) ocenio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan jer je tužilac radio duže od 12 meseci, te su se stekli uslovi iz stava 4. ovog člana da radni odnos na određeno vreme preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi iz člana 37. stav 1. i 4. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa tužioca sa određenog vremena u radni odnos na neodređen vreme zato što tužilac rad nije obavljao kod tužene već kod drugog poslodavca u VV (što je i bilo ugovoreno svakim ugovorom o radu na određeno vreme). Osim toga, od deset zaključenih ugovora, tužena je tužioca uputila da obavlja poslove ... po osam zaključenih ugovora (ukupno 12 meseci), a po dva ugovora zaključena na po mesec dana radi obavljanja poslova ... na projektu „...“. Prema tome, tužena je kao poslodavac koja je tužioca primila u radni odnos na određeno vreme, vodila računa o tome da ne povredi pravilo iz člana 37. stav 1. Zakona o radu. To što je tužilac i po dva ugovora na određeno vreme kada je obavljao poslove ... na projektu „...“ obavljao i poslove ..., ne može biti osnov za prerastanje radnog odnosa iz određenog vreme na neodređeno vreme kod tužene kod koje tužilac faktički nije ni radio niti je bilo u njenoj obavezi da ispituje da li tužilac po ugovoru zaključenim za obavljanje ... na projektu „...“ obavlja i poslove ... i na kojim poslovima konkretno radi jer je to zavisilo od potreba i zahteva VV gde je tužilac faktički radio. Naime, ukoliko je i došlo do povrede tužiočevih prava iz radnog odnosa, na strani tužene nema protivpravnog ponašanja zbog kojih bi trebala da trpi da tužiocu preraste radni odnos na neodređeno vreme kod nje kod koje tužilac nikada nije ni obavljao rad.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana pa je odlučio kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Kako je Vrhovni kasacioni sud preinačio drugostepenu presudu to je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP-a odlučio o svim troškovima postupka, pa je obavezao tužioca da tuženoj nadoknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 51.000,00 dinara. Troškovi postupka se odnose na pristup na ročište 19.03.2018. godine u iznosu od 18.000,00 dinara i za sastav revizije iznos od 33.000,00 dinara, na osnovu tarifnog broja 15 i 16 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12). Troškovi postupka su odmereni na osnovu člana 153. stav 1., 154. i 163. ZPP. Tuženoj se ne dosuđuju ostali troškovi prvostepenog postupka osim za pristup na ročište 15.03.2018. godine, na kojem je tužena istakla zahtev za naknadu troškova postupka, ali koji nije opredeljen na način kako bi se o njemu moglo odlučiti. Tužena je propustila da navede za koliko održanih i neodržanih ročišta traži naknadu troškova te da navede konkretne podneske koje smatra da su obrazloženi i za koje traži naknadu troškova. Zahtev za isplatu troškova postupka mora biti precizan i jasan da bi sud mogao da odluči o njemu.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić