Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., kao pravnog sledbenika sada pokojne BB, bivše iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragoljub Joksimović, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ... i GG iz ..., koje zastupa punomoćnik Zvezdana Bubalo, advokat iz ..., radi svojine, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2028/16 od 21.03.2016. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž 2028/16 od 23.05.2017. godine, u sednici veća od 29.08.2019. godine doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE predlog Apelacionog suda u Kragujevcu R3 102/18 od 05.11.2018. godine da se o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2028/16 od 21.03.2016. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž 2028/16 od 23.05.2017. godine, odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2028/16 od 21.03.2016. godine ispravljena rešenjem istog suda Gž 2028/16 od 23.05.2017. godine i delimična presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 371/10 od 23.09.2011. godine, ispravljena rešenjima istog suda P 371/10 od 18.12.2012. godine i P 371/10 od 01.07.2016. godine, pa se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 371/10 od 23.09.2011. godine u stavu 1. izreke usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno prema tuženima, kao pravnim sledbenicima sada pok. DD, da je tužilja po osnovu sticanja u vanbračnoj i bračnoj zajednici sa pokojnim DD suvlasnik sa udelom od ½ na porodičnoj stambenoj zgradi izgrađenoj na kp. broj .../... KO ..., upisanoj u ln broj ..., ranije stambenoj zgradi izgrađenoj na kp. broj .../... KO ... koja se sastoji od prizemlja, sprata i potkrovlja, što su tuženi dužni da priznaju i dozvole tužilji da se može uknjižiti u zemljišne i druge javne knjige. U stavu 2. izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa se prema tuženima kao pravnim sledbenicima pokojnog DD iz ... utvrđuje da je tužilja po osnovu sticanja u vanbračnoj i bračnoj zajednici sa pokojnim DD suvlasnik sa udelom od ½ pokretnih stvari opisanih u tom stavu izreke, pa se tuženi obavezuju da na ime tužiljinog udela isplate 944.526,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.05.2005. godine do isplate. U stavu 3. izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je tužilja tražila da sud obaveže tužene da na ime njenog udela u pokretnim stvarima isplati iznos od 944.526,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.12.2010. godine do isplate kao neosnovan. Ova presuda je najpre ispravljena rešenjem prvostepenog suda P 371/10 od 18.12.2012. godine, tako što su stavom 1. izreke rešenja tužene obavezane da tužilji na ime troškova postupka solidarno isplate 274.300,00 dinara. U stavu 2. izreke rešenja ispravljena je ranija presuda utoliko što je ista označena kao delimična, a izvršene su i druge ispravke kako je to navedeno u tom stavu rešenja. Novim rešenjem o ispravci prvostepene presude P 371/10 od 01.07.2016. godine najpre je nastavljen postupak u parnici koji je ranije bio prekinut, a u stavu 2. izreke rešenja izvršena je ispravka utoliko što je umesto reči na ''porodičnoj stambenoj zgradi'' navedeno ''na vikend kući broj zgrade 1''.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2028/16 od 21.03.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđuje delimična presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 371/10 od 23.09.2011. godine u stavu 1. i 2. izreke, kao i rešenja o ispravci pomenute presude koja su ranije navedena. Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2028/16 od 23.05.2017. godine ispravljena je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2028/16 od 21.03.2016. godine, tako što je ispravljen broj i datum donošenja presude.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužene su blagovremeno izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud o izjavljenoj reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, a zbog potrebe razmatranja pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse odnosno novog tumačenja prava.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem R3 102/18 od 05.11.2018. godine predložio Vrhovnom kasacionom sudu da o izjavljenoj reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 395. ZPP.

Odredbom člana 395. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04 i 111/09), koji se primenjuje u konkretnom slučaju po članu 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14 i 87/18) je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. tog zakona kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti te revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni zakonski uslovi da se o izjavljenoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj jer postoji potreba ujednačavanja sudske prakse, tim više što je Ustavni sud svojom odlukom Už 6299/13 od 20.06.2016. godine konstatovao povredu prava na pravično suđenje i zbog toga poništio ranije donetu odluku Apelacionog suda u Kragujevcu u ovoj parnici, pa je zbog svega toga odlučeno kao u stavu 1. izreke ovog rešenja.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04 i 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, zajednica života pravnog prethodnika tužioca BB i pravnog prethodnika tuženih DD trajala je od 1972. do 1984. godine. U tom periodu pravni prethodnici stranaka su radili u … pri čemu je pravni prethodnik tuženih bio zaposlen u fabrici … ''…'' dok je pravni prethodnik tužilaca radila u fabrici … . Iz braka sa prethodnom suprugom ĐĐ, DD ima dve ćerke i to su tužene VV i GG čijem je izdržavanju doprinosio do 1984. godine. Tokom trajanja zajednice DD i BB su 1977. godine od EE kupili kp. broj …/… KO … i ista je upisana u javne knjige na njih dvoje. Godine 1978. izdato je odobrenje pravnim prethodnicima stranaka za izgradnju objekta na navedenoj parceli. Sada pokojni DD je na radu u inostranstvu proveo od 19.01.1971. do 13.02.1985. godine, a nakon razvoda braka sa BB obavljao je poslove automehaničara. U postupku su utvrđeni prihodi stranaka u navedenom periodu a pravni prethodnik tužioca BB je 1991. godine podnosila tužbu radi utvrđenja prava svojine po osnovu sticanja u zajednici sa sada pokojnim DD u kojoj je ona tražila polovinu imovine koja je zajednički stečena dok joj je DD u postupku priznao učešće od 1/3, a ta tužba je 1998. godine povučena nakon mirovanja postupka. Veštačenjem u toku postupka je utvrđena vrednost putničkog vozila ''...'' i ostalih spornih pokretnih stvari.

U ovoj parnici koja je pokrenuta tužbom BB, a po njenoj smrti nastavljena od strane njenog pravnog sledbenika AA, ona je prema tuženim tražila da se utvrdi pravo svojine i to na ½ nepokretne imovine – zgrade kao i pravo svojine na ½ pokretnih stvari uz isplatu protivvrednosti. Tokom postupka tužene su protiv tužilje podnele protivtužbu radi svojine na ½ pokretnih stvari i to uglavnom na stvarima koje su bile predmet i tužbenog zahteva.

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 371/10 od 23.09.2011. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilja u odnosu na nepokretnu imovinu i delimično u odnosu na pokretne stvari pri čemu o protivtužbenom traženju nije odlučeno. Odlučujući o žalbi Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž 766/13 od 22.05.2013. godine potvrdio prvostepenu presudu u odnosu na utvrđeno pravo svojine na nepokretnoj imovini i pokretnim stvarima s tim što je preinačio istu u odnosu na isplatu protivvrednosti stvari i zahtev u tom delu odbio. S obzirom da Apelacioni sud u Kragujevcu rešenjem R1 128/13 od 10.12.2013. godine nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu da o izjavljenoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, to je ovaj sud svojim rešenjem Rž 195/2014 od 10.09.2014. godine reviziju odbacio kao nedozvoljenu. Međutim, odlučujući u postupku po ustavnoj žalbi tuženih Ustavni sud je odlukom Už 6299/2013 od 20.06.2016. godine utvrdio da je povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zbog čega je poništena presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 766/13 od 22.05.2013. godine i naloženo da taj su donese novu odluku o žalbi tuženih – protivtužilja koja je izjavljena protiv prvostepene presude. U međuvremenu je izvršena ispravka prvostepene presude rešenjima koja su napred navedena. Rešavajući u ponovnom postupku Apelacioni sud u Kragujevcu je doneo napred navedenu presudu sa ispravkom koja je predmet odlučivanja o izjavljenoj reviziji.

Tokom postupka tužene su isticale da je pravna prethodnica tužioca povukla ranije podnetu tužbu protiv pravnog prethodnika tuženih za utvrđenje prava svojine 1998. godine zbog toga što su se prethodno pravni prethodnici stranaka sporazumeli o deobi imovine koju su zajednički stekli u toku trajanja zajednice života. Po tom sporazumu o deobi sporne stvari su pripale pravnom prethodniku tuženih, a na ime toga on je pravnom prethodniku tužioca isplatio protivvrednost istih. S tim u vezi tužene smatraju da su putem održaja postale vlasnici sporne imovine te da je samim tim tužbeni zahtev neosnovan.

Kada su predmet tužbenog i protivtužbenog zahteva u osnovi iste pokretne stvari zbog koneksnosti takvih zahteva o tužbenom i protivtužbenom traženju se odlučuje istom odlukom što u ovom slučaju nije prisutno. Prvostepeni sud je pokušao da kroz ispravku svoje presude i označavanjem iste delimičnom odlukom prevaziđe napred navedeni problem ali u tome nije uspeo a navedeni propust nije sankcionisao ni drugostepeni sud kroz svoju odluku, čime su oba nižestepena suda po ovom pitanju odstupili od ustaljene sudske prakse. Nižestepeni sudovi su u svojim odlukama pitanjem deobe stvari bavili kroz ocenu da li je dokazano u postupku da je tuženi izvršio isplatu iznosa od 40.000 maraka na ime protivvrednosti dela imovine. Našavši da to u postupku nije dokazano sudovi smatraju da samim tim ni pomenuta deoba nije izvršena pri čemu se pitanjem održaja na kome tužena strana insistira nisu posebno bavili, iako je Ustavni sud u svojoj odluci na to posebno ukazao kao i na odredbe Porodičnog zakona kojima se uređuje pitanje deobe zajedničke imovine. Za postojanje deobe, posebno pojedinih pokretnih stvari nije od odlučujućeg značaja pitanje isplate protivvrednosti stvari jer ukoliko je deoba ugovorena i ista izvršena predajom stvari pitanje isplate se može javiti i kao obligaciono traženje.

S obzirom da nižestepeni sudovi nisu imali u vidu sve napred navedeno, to su odluke sudova koje su navedene u izreci morale biti ukinute na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu sve što je napred navedeno, pa će novom odlukom istovremeno odlučiti o tužbenom i protivtužbenom zahtevu. Sud će oceniti i postojanje uslova iz člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za sticanje svojine održajem na pokretnim, odnosno nepokretnim stvarima pri čemu će voditi računa i o činjenici da se po ovom osnovu svojina stiče na celoj stvari. Treba ceniti i odredbe Porodičnog zakona o deobi zajedničke imovine - čl. 177. do 185.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić