.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 280/2019
26.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV, GG i DD, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Blagojević, advokat iz ..., protiv tuženih Kompanija „ĐĐ“ D.P. u stečaju i „EE“ D.P. u stečaju, obe sa sedištem u ..., koje zastupa Agencija za licenciranje stečajnih upravnika sa sedištem u Beogradu, Agencije za privatizaciju RS sa sedištem u Beogradu, čiji je pravni sledbenik Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije iz Beograda i Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi isplate, rešavajući sukob stvarne nadležnosti između Trećeg osnovnog suda u Beogradu i Privrednog suda u Beogradu, u sednici veća održanoj dana 26.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za suđenje u ovom sporu STVARNO JE NADLEŽAN Treći osnovni sud u Beogradu.
O b r a z l o ž e nj e
Treći osnovni sud u Beogradu se rešenjem P1 1018/15 od 19.12.2018. godine, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari (stav prvi izreke) i odlučio da po pravnosnažnosti tog rešenja spise predmeta ustupi Privrednom sudu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadležnom sudu (stav drugi izreke).
Privredni sud u Beogradu nije prihvatio stvarnu nadležnost, te je uz akt P 691/19 od 18.04.2019. godine predmet dostavio ovom sudu radi rešavanja negativnog sukoba stvarne nadležnosti.
Rešavajući nastali sukob stvarne nadležnosti, u smislu člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova ( „Službeni glasnik RS“, br. 116/08... 87/18 i 88/18-US) i člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za suđenje u ovom sporu stvarno nadležan Treći osnovni sud u Beogradu.
Odredbom člana 22. stav 2. Zakona o uređenju sudova propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud. Prema članu 25. stav 1. tačka 4. istog zakona, privredni sud u prvom stepenu sudi i u sporovima povodom reorganizacije, sudske i dobrovoljne likvidacije i stečaja, osim sporova za utvrđenje postojanja, zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji su pokrenuti pre otvaranja stečaja.
Odredbom člana 88. Zakona o stečaju sudova ( „Službeni glasnik RS“, br. 114/09... 95/18) propisano je, između ostalog, da u trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka stečaja, prekidaju se svi sudski postupci u odnosu na stečajnog dužnika i njegovu imovinu. Prema članu 90. istog zakona, parnični postupak u kojem je stečajni dužnik tuženi nastavlja se ako je: 1. tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraživanja; 2. na ispitnom ročištu stečajni upravnik osporio prijavu potraživanja; 3. tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac zaključkom stečajnog sudije upućen na nastavak prekinutog parničnog postupka radi utvrđivanja osporenog potraživanja; 4. tužilac kao stečajni ili razlučni poverilac predložio nastavak prekinutog postupka u roku od 8 dana od dana prijema zaključka stečajnog sudije iz tačke 3. ovog člana.
Članom 91. stav 2. Zakona o stečaju je propisano da ako su ispunjeni svi uslovi iz člana 90. ovog zakona, parnični sud rešenjem protiv koga nije dozvoljena posebna žalba određuje nastavak postupka, dok je stavom 3. istog člana propisano da ako se prekinuti postupak vodio pred sudom opšte nadležnosti, taj sud se, ukoliko nastavi prekinuti postupak, rešenjem oglašava stvarno i mesno nenadležnim i predmet ustupa sudu koji sprovodi stečajni postupak nad tuženim.
Prema odredbi člana 222. tačka 5. ZPP, sud utvrđuje prekid postupka kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka stečaja.
U konkretnom slučaju, tužioci su protiv tuženih dana 11.02.2019. godine Trećem osnovnom sudu u Beogradu podneli tužbu radi isplate novčane naknade za ostvareni radni staž. Nad prvotuženim je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 72/15 od 18.03.2016. godine otvoren postupak stečaja, a nad drugotuženim rešenjem tog suda St 68/15 od 04.11.2015. godine. Tužioci su podneskom od 12.03.2019. godine podneli predlog za nastavak postupka ističući da u odnosu na prvo i drugotuženog povlače tužbu u delu glavnog potraživanja i kamate, a tražili su utvrđenje njihovog potraživanja prema ovim tuženima po osnovu troškova parničnog postupka koji su im osporeni u postupku stečaja od strane ovih tuženih kao stečajnih dužnika.
Budući da se Treći osnovni sud u Beogradu oglasio stvarno i mesno nenadležnim, a da prethodno nije, nakon što je nad prvotuženim i drugotuženim otvoren stečajni postupak, u odnosu na te tužene prekinuo postupak zbog nastupanja pravnih posledica otvaranja stečajnog postupka, te po ispunjenju uslova za nastavak postupka, doneo i rešenje o nastavku, to u ovoj fazi postupka nema uslova za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda. Naime, za zasnivanje nadležnosti privrednog suda je neophodno ispunjenje procesnih pretpostavki iz Zakona o stečaju, kao i redosleda radnji koje prethode donošenju rešenja o nenadležnosti, a koje je Treći osnovni sud u Beogradu propustio da preduzme. Takođe, nisu postojali uslovi da se taj sud oglasi stvarno nenadležnim i u odnosu na tužene Agenciju za privatizaciju RS i Republiku Srbiju, bez obrazloženja, u odnosu na koje tužene nije reč o sporu iz primene propisa o privatizaciji jer novčanu naknadu tužioci potražuju po osnovu ostvarenog radnog staža, dakle, nije u vezi sa svojinskom transformacijom, odnosno promenom vlasništva prvo i drugotuženog.
Imajući izloženo u vidu, za postupanje u ovoj fazi postupka stvarno i mesno nadležan je Treći osnovni sud u Beogradu.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 22. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
