Stavom šestim izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 51.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP pred drugostepenim sudom, na koju se revizijom neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila u radnom odnosu na neodređeno vreme od 2002. godine na poslovima kuvara. Pobijanim rešenjem tuženog od 29.06.2005. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog smanjenja obima posla, sa obrazloženjem da je prestala potreba za radom tužilje zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, da nije bilo mogućnosti za njen premeštaj na druge poslove niti za rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju. Prethodno je na sednici Upravnog odbora tuženog od 14.04.2005. godine usvojen rebalans plana radova za 2005. godinu, na osnovu koga je došlo do smanjenja obima poslova i pojave viška zaposlenih. Prema Programu za rešavanje viška zaposlenih za 2005. godinu, na osnovu plana zaposlenih za istu godinu utvrđeno je da je od ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme od 678, za 94 zaposlena prestala potreba za radom, i navedeni su kriterijumi za određivanja viška zaposlenih. Prema spisku zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, kao sastavnom delu Programa rešavanja viška zaposlenih, tužilja je takođe proglašena za tehnološki višak. Prema izvršenom ocenjivanju njenog rada za 2004-2005. godinu ocenjeno je da ona poznaje svoj posao ali da su joj potrebna dodatna uputstva i objašnjenja za rad, da je kvalitet rada na standardnom nivou sa manjim oscilacijama, da se mora opominjati jer povremeno zanemaruje radne obaveze, te da je izuzetno disciplinovana i redovna na poslu. Nakon donošenja pobijanog rešenja, dana 15.08. iste godine kod tuženog je primljen zaposleni na određeno vreme na poslovima pomoćnog kuvara, a jedan zaposleni je od 01.07. iste godine raspoređen na radno mesto pomoćnog kuvara. Iz plana zaposlenih za 2005. godinu proizilazi da je u Sektoru za ugostiteljstvo i turizam tuženog bilo propisano radno mesto glavnog kuvara sa dva izvršioca, kuvara sa jednim izvršiocem i pomoćnog kuvara sa tri izvršioca, a ova radna mesta su bila predviđena i za druge organizacione jedinice tuženog.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužilji prestao radni odnos.

Naime, pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuju se organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi potrebni uslovi za rad na tim poslovima, u smislu člana 24. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05, 61/05). Prema članu 155. tog zakona, program rešavanja viška zaposlenih između ostalog sadrži i kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih.

Iz navedenih zakonskih odredaba proizilazi da smanjenju broja izvršilaca kod poslodavca usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena mora prethoditi izmena pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, a u slučajevima kada se smanjuje broj izvršilaca na radnim mestima, zaposleni koji će biti oglašeni tehnološkim viškom određuju se primenom kriterijuma propisanih programom rešavanja viška zaposlenih i Kolektivnim ugovorom.

U konkretnom slučaju, pre donošenja pobijanog otkaznog rešenja, tuženi nije doneo izmenu akta o sistematizaciji radnih mesta, a ne može se ni zaključiti da je radno mesto tužilje ukinuto. Naprotiv, iz sadržine plana zaposlenih za 2005. godinu proizilazi da su bila predviđena radna mesta glavnog kuvara, kuvara i pomoćnog kuvara, i to u Sektoru za ugostiteljstvo i turizam i u drugim organizacionim jedinicama kod tuženog. Osim toga, u pobijanom rešenju o otkazu ugovora o radu navedeno je da se tužilji otkazuje ugovor o radu zbog smanjenja obima posla, iz čega proizilazi da je tuženi bio u obavezi da prilikom određivanja ko će od zaposlenih izvršilaca na poslovima kuvara biti oglašen tehnološkim viškom primeni kriterijume iz usvojenog programa rešavanja viška zaposlenih. Iz navedenog proizilazi da je tužilji pobijanim rešenjem radni odnos nezakonito prestao, jer nije bilo opravdanih razloga u smislu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, pa je ovo rešenje pravilno poništeno kao nezakonito.

S obzirom na navedeno, revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da je bio ispunjen otkazni razlog iz člana 179. tačka 9. Zakona o radu, i da je tuženi organizacione promene izvršio u skladu sa čl. 153-160. Zakona o radu i tužilji isplatio otpremninu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić