- za novembar 3.037,08 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.12.2011. godine do isplate, sve u rooku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 133.336,33 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1113/18 od 26.09.2018. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime manje isplaćene zarade u 2011. godini isplati iznose bliže opisane u tom delu izreke. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3421/18 od 24.05.2019. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju na snovu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 01.06.2006. godine, a radni odnos mu je prestao 30.11.2011. godine na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa od 24.11.2011. godine uz isplatu naknade u iznosu od 2.272.517,00 dinara umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog. Vlada Republike Srbije, tuženi, reprezentativni sindikati kod tuženog i reprezentativni sindikati na nivou Republike Srbije su 17.06.2008. godine zaključili su Socijalni program za BB. Članom 9. ovog programa, tuženi se obavezao da odmah nakon preuzimanja BB izvrši jednokratno i trajno povećanje zarada zaposlenih u visini od 15% u odnosu na mesec koji je prethodio preuzimanju uz obavezu da tako utvrđene zarade ubuduće usklađuje sa indeksom troškova života uz realan rast u skladu sa rezultatima poslovanja i rastom bruto društvenog proizvoda u periodu važenja Socijalnog programa (17.06.2008. do 31.12.2012. godine). Tuženi se po članu 10. obavezao da se realna vrednost zarada zaposlenih koje su utvrđene članom 9. ne smanjuje. Preuzimanje BB izvršeno je 11.02.2009. godine. Tuženi je svim zaposlenima, osim menadžerima I i II grupe isplatio jednokratni dodatak na zaradu od 15% za mesec april 2009. godine na osnovu Odluke od 30.04.2009.godine, kojom je predviđena navedena isplata utvrđena članom 42. Kolektivnog ugovora tuženog. U narednom periodu pa do 31.12.2012. godine uvećanje od 15% nije isplaćivano. Na osnovu nalaza veštaka utvrđena je visina razlike između zarade koja je tužiocima isplaćena i uvećane zarade za 15% koja bi tužiocu pripala u traženom periodu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev jer Socijalni program nema značaj opšteg akta, koji se neposredno primenjuje, jer se njime ne uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, već predstavlja akt poslovne politike, kojim se utvrđuje sistem mera i aktivnosti na obezbeđivanju prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba i drugih aktivnosti.

Stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Socijalni program za BB zaključen je na osnovu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti ... privrede, Protokola o osnovnim uslovima kupovine od strane VV akcije kompanije BB, koje čine 51% osnivačkog kapitala, kao i Kolektivnog ugovora za BB. Potpisnici ovog akta su: u ime Vlade Republike Srbije – Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, u ime Društva za istraživanje, proizvodnju, preradu, distribuciju u promet nafte i naftnih derivata i istraživanje i proizvodnju prirodnog gasa BB – predsednik Upravnog odbora i Generalni direktor, reprezentativni sindikati kod poslodavca: Jedinstvena sindikalna organizacija BB i Jedinstvena sindikalna organizacija BB1, reprezentativni sindikati na nivou Republike Srbije i grane: Samostalni sindikat radnika ... Srbije i Sindikat ...-GG.

Imajući u vidu učesnike (potpisnike), vreme njegovog trajanja (tri godine-do 31.12.2012. godine), a naročito sadržinu Programa (definisanje delatnosti, kotiranje akcija, preuzimanje akcija, zaštita radnog odnosa, zaštita ekonomskog i socijalnog položaja zaposlenih, standard zaposlenih, višak zaposlenih, procenat uvećanja zarade), Socijali program se može upodobiti Kolektivnom ugovoru iz člana 247. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05) u vezi člana 240. Zakona o radu, jer se njime uređuju prava i obaveze iz radnog odnosa. Po članu 256. istog zakona, opšti i poseban Kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zaključivanja Kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca-učesnika Kolektivnog ugovora.

Bez obzira na naziv akta (pogrešno obeležavanje ne škodi), ovako zaključeni Socijalni program ima karakter opšteg akta-Kolektivnog ugovora koji je tuženi prvobitno priznao ispunjavajući ga (a takvo određenje dali su i njegovi potpisnici u članu 6. stav 2.) i primenjuje se neposredno. Imajući u vidu da je poslodavac u ovako potpisanom aktu predvideo povećanje zarada zaposlenih jednokratno i trajno i da svoju obavezu nije ispunio (osim za jedan mesec), tužilac osnovano potražuje isplatu razlike u zaradi. Ovo potraživanje predstavlja razliku između isplaćene zarade po aneksima ugovora o radu i zarade koja bi tužiocu pripala po zaključenom Socijalnom programu. Zbog toga je revizijski sud preinačio nižestepene odluke i tužiocu dosudio traženu naknadu na ime manje isplaćene zarade.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu čl. 153, 154. i 165. stav 2. ZPP. Tužiocima su priznati troškovi na ime sastava tužbe od strane advokata 6.000,00 dinara, dva obrazložena podneska u iznosu 12.000,00 dinara, zastupanja na tri održana ročišta u ukupnom iznosu 22.500,00 dinara, četiri neodržana ročišta u ukupnom iznosu 18.000,00 dinara, troškovi na ime veštačenja 16.000,00 dinara, takse na tužbu i presudu od po 3.204,07 dinara, za sastav žalbe od strane advokata 12.000,00 dinara, takse na žalbu i drugostepenu odluku od po 3.204,07 dinara, sastav revizije od strane advokata 18.000,00 dinara, takse na reviziju 6.408,13 dinara i odluku po reviziji 9.612,20 dinara, sve odmereno prema važećoj AT i TT.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić