.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5352/2018
14.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Protić, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, kojeg zastupa Gradsko pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 610/17 od 22.06.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 14.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE predlog Apelacionog suda u Beogradu za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 395. ZPP.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 610/17 od 22.06.2017. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8937/14 od 14.09.2016. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene dobiti isplati iznos od ukupno 525.641,90 dinara i to pojedinačne mesečne novčane iznose za period od oktobra 2004. godine zaključno sa julom 2008. godine, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos počev od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 184.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 610/17 od 22.06.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 8937/14 od 14.09.2016. godine u stavu prvom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog izgubljene dobiti isplati iznos od ukupno 525.641,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom na pojedinačne mesečne novčane iznose počev od dospelosti svakog do isplate. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, pa je obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka odluke, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 15.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka odluke, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 395. Zakona o parničnom postupku.
Apelacioni sud u Beogradu je ocenio dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.125/04 i 111/09 – u daljem tekstu: ZPP), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), te je rešenjem R3 119/17 od 12.10.2017. godine predložio Vrhovnom kasacionom sudu u Beogradu odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu navedene zakonske odredbe, a iz razloga što se u reviziji tužioca ukazuje na potrebu ujednačavanja sudske prakse.
Postupajući po predlogu Apelacionog suda u Beogradu, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj. Ovo iz razloga što je drugostepena odluka doneta u skladu sa usaglašenom sudskom praksom i pravnim stavovima u pogledu primene odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, kao i pravnom dejstvu odluke Ustavnog suda i posledicama primene neustavne odredbe. Naime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u radu tuženog Grada Beograda nije bilo nepravilnog i nezakonitog postupanja njegovih organa, budući da je on mogao primeniti samo propise važeće u vreme odlučivanja o zahtevu tužioca za obavljanja auto-prevoza putnika na teritoriji Grada Beograda, a to su u konkretnom slučaju bile prvo Odluka o auto-taksi prevozu iz 2002. godine, a potom Odluka o auto-taksi prevozu iz 2005. godine koja je stupila na snagu 28.12.2005. godine, koja je takođe kao uslov za davanje saglasnosti za obavljanje te delatnosti predviđala slobdno mesto za taksi vozilo prema planu potrebe (član 8. stav 1. tačka 8.), a koja odluka nije bila na oceni ustavnosti i zakonitosti. Ukazivanje tužioca u reviziji na bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonom predviđene razloge za dozvoljenost posebne revizije.
Iz izloženih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke na osnovu odredbe člana 395. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. sada važećeg Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je sudu dana 13.04.2011. godine, radi naknade štete, i u istoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 999.000,00 dinara, s tim da je tokom postupka smanjen na iznos od 525.641,90 dinara. Na dan podnošenja tužbe sudu, navedeni iznos očigledno nije prelazio dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije.
Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
S obzirom da je vrednost predmeta spora u ovoj parnici ispod graničnog iznosa propisanog citiranom zakonskom odredbom za dozvoljenost revizije, to revizija tužioca u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, nije dozvoljena.
Stoga je na osnovu odredbe člana 404. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
