U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubisav Gladović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji su punomoćnici Sanja Ristivojević, advokat iz ... i Bogdan Bošković, advokat iz ..., radi utvrđivanja postojanja prava službenosti i činidbe, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3210/17 od 15.03.2018. godine, u sednici održanoj 04.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3210/17 od 15.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 2342/2012 od 27.02.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca protiv tuženog kojim je tražio da se utvrdi da tužilac ima pravo službenosti stalnog karaktera korišćenja vode za potrebe svog domaćinstva postojeće na kat. parc. ... i ... KO ..., sa kaptaže dimenzija 1,60h1,50 metara postojeće na jugoistočnom delu katastarske parcele ... KO ..., vlasništvo tuženog, posredstvom vodovodne cevi promera pola cola, ukopane u zemlju i pumpe za vodu postavljene u opisanu kaptažu, te elektrokabla postavljenog u posebnu cev kojim se pumpa za vodu snabdeva električnom energijom, tako da se elektrokabal prostire od opisane kaptaže po površini zemlje preko katastarske parcele br. ... KO ... u pravcu jugozapada u dužini od 18 metara, pa zatim u istom pravcu preko kat. parcele br. ... KO ... u dužini od 15 metara, obe nepokretnosti vlasništvo tuženog do u kp. br. ... KO ... vlasništvo tužioca, što je tuženi dužan priznati i trpeti i dozvoliti da se tužilac opisanim pravom službenosti nesmetano koristi, kao i da se obaveže tuženi da trpi i dozvoli da tužilac elektrokabal postavljen u posebnu cev, kojim bi se pumpa za vodu postavljena u pomenutu kaptažu snabdevala električnom energijom, postavi po površini zemlje pravcem počev od opisane kaptaže, pa u pravcu jugozapada u dužini od 18 metara preko kp. br. ... KO ..., pa u istom pravcu preko kp. br. ... KO ... u dužini od 15 metara, do katastarske parcele br. ... KO ..., kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 449.150,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3210/17 od 15.03.2018. godine, stavom 1. izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Valjevu P 2342/2012 od 27.02.2017. godine u stavu prvom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca protiv tuženog i utvrđuje da tužilac ima pravo službenosti stalnog karaktera korišćenja vode za potrebe za potrebe svog domaćinstva postojećeg na kat. parc. ... i ... KO ..., sa kaptaže dimenzija 1,60h1,50 metara postojeće na jugoistočnom delu katastarske parcele ... KO ..., vlasništvo tuženog, posredstvom vodovodne cevi promera pola cola, ukopane u zemlju i pumpe za vodu postavljene u opisanu kaptažu, te elektrokabla postavljenog u posebnu ceve kojim se pumpa za vodu snabdeva električnom energijom, tako da se elektrokabal prostire od opisane kaptaže po površini zemlje preko katastarske parcele br. ... KO ... u pravcu jugozapada u dužini od 18 metara, pa zatim u istom pravcu preko kat. parcele br. ... KO ... u dužini od 15 metara, obe nepokretnosti vlasništvo tuženog, Dkp br. ... KO ... vlasništvo tužioca, što je tuženi dužan priznati i trpeti i dozvoliti da se tužilac opisanim pravom službenosti nesmetano koristi, kao i da se obaveže tuženi da trpi i dozvoli da tužilac elektrokabal postavljen u posebnu cev, kojim bi se pumpa za vodu postavljena u pomenutu kaptažu snabdevala električnom energijom, postavi po površini zemlje pravcem počev od opisane kaptaže, pa u pravcu jugozapada u dužini od 18 metara preko kp. br. ... KO ..., pa u istom pravcu preko kp. br. ... KO ... u dužini od 15 metara, do katastarske parcele br. ... KO .... Stavom 2. izreke, preinačeno je rešenje o troškovima sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Valjevu P 2342/2012 od 27.02.2017. godine i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 293.000,00 dinara, a stavom 3. izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 45.000,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) prema kojoj odredbi je revizija uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači presudu i odluči o zahtevima stranaka, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Predmet ove pravne stvari je utvrđivanje prava službenosti, a za utvrđivanje tog prava nadležan je sud, a ne organ uprave, a što proizlazi iz odredbe člana 22. Zakona o uređenju sudova. Stoga se ne može prihvatiti ni revizijski navod da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 16. stav 1. i člana 294. stav 1. tačka 1. i člana 3. tačka 6. st. 2. i 3. ZPP, a kao revizijski razlog po članu 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je izvršio kaptiranje izvora ''...'' koji se nalazi na jugoistočnom delu parcele tuženog broj ... KO .... Tužilac je za postavljanje predmetne kaptaže imao saglasnost VV pokojnog oca tuženog. Kaptiranje je tužilac izvršio tako što je izlio betonsku kaptažu dimenzija 1,60h1,50 metara i vodu od navedene kaptaže do svog domaćinstva na katastarskim parcelama ... i ... KO ...je sproveo vodovodnim crevom promera pola cola, koje je ukopano u zemlju. U predmetnu kaptažu je postavio pumpu za vodu jer je kaptaža bila nižeg nivoa u odnosu na njegovo domaćinstvo, a postavio je električni kabal kojim se pumpa snabdeva električnom energijom. Kabal je postavio po površini zemlje. Tužilac se iz kaptaže snabdevao vodom sve do 2006. godine kada je zbog izvođenja radova na nepokretnosti tužioca buldožer pokidao vodovodne cevi sa predmetne kaptaže, nakon čega je zbog dotrajalosti uklonio elektrokabal za snabdevanje vodom. Nakon završetka pomenutih radova u maju mesecu 2008. godine tužilac je ponovo postavio električni kabal kako bi se snabdevao vodom sa predmetne kaptaže, ali se tuženi tome usprotivio usled čega je po tužbi tužioca vođen parnični postupak radi smetanja poseda u kome tužilac nije uspeo u sporu. U toku postupka obavljeno je veštačenje od strane veštaka geodetske struke Miloša Stevanovića, a vezano za identifikaciju izvorišta ''...'' a izvršena je identifikacija izvorišta na drugim parcelama i to izvorišta: ''...'', ''...'', ''...''. Obavljeno je veštačenje od strane sudskog veštaka vodostruke Miroslava Ilića, na okolnost izdašnosti svih naznačenih izvora, pa je utvrđeno da izvorište ''...'' od svih identifikovanih izvorišta na terenu jedino zadovoljava potrebe uslova vodosnabdevanja u smislu samog objekta kaptaže preliva, kapaciteta i kvaliteta vode i ekonomičnosti i pouzdanosti. Predmetni izvor nije u funkciji eksploatacije i voda otiče preko preliva.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud polazeći od odredbe člana 49. stav 1, člana 50. stav 1, čl. 51, 54. stav 1. i člana 56. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa našao je da tužilac nije dokazao postojanje pravnog posla kao načina nastanka stvarne službenosti s obzirom da je imao usmenu saglasnost oca tuženog sada pokojnog VV za predmetnu opisanu službenost, a imajući u vidu činjenicu da ukopavanje creva i kabla na nepokretnosti tuženog predstavlja opterećenje njegove nepokretnosti našao da je tužbeni zahtev neosnovan jer tužilac nije stekao pravo službenosti putem zaključenog usmenog posla sa pravnim prethodnikom tuženog.

Odlučujući o žalbi, drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da je u ovoj pravnoj stvari pogrešno primenio materijalno pravo. Naime, drugostepeni sud nalazi da postojanje usmenog odobrenja pravnog prethodnika tuženog, njegovog oca VV da tužilac na takav način može koristiti kaptiranu vodu kao i saglasnost da postavi crevo za vodu i električni kabal radi korišćenja vode i protok vremena od 20 godina (što je među strankama nesporno), predstavlja punovažan pravni osnov za sticanje prava stvarne službenosti. Imajući u vidu da je tužilac preko 20 godina koristio na opisani način vodu sa naznačenog izvora kao i činjenicu da tuženi kao vlasnik poslužnog dobra titularu službenosti to pravo osporava i sprečava, to sud nalazi da shodno članu 56. stav 1. i članu 57. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa tužilac je dokazao pravni osnov za utvrđivanje postojanja prava službenosti, pa je prvostepenu presudu preinačio i usvojio tužbeni zahtev shodno odredbi člana 394. stav 4. ZOO. Shodno odluci o glavnoj stvari, drugostepeni sud je na osnovu čl. 150, 153. i 163. ZPP, kao i člana 165. ZPP odlučio o troškovima postupka.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak i odluka drugostepenog suda zasniva na pravilnoj primeni materijalnog prava, te da je pobijanom presudom pravilno odlučeno kada je preinačena prvostepena presuda i usvojen tužbeni zahtev tužioca. Razloge koje daje drugostepeni sud u svojoj presudi u svemu prihvata i revizijski sud. Naime, prema članu 51. ZOSPO predviđeno je da stvarna službenost zasniva se pravnim poslom, odlukom državnog organa i održajem. Pravilno zaključuje drugostepeni sud da saglasnost pravnog prethodnika tuženog, njegovog oca VV da tužilac može da postavi crevo za vodu i kabal za struju i na takav način koristi vodu iz kaptaže za svoje domaćinstvo, znanje da to tužilac čini i to vrši na opisani način preko 20 godina ukazuje na okolnost da je tužilac sporno pravo službenosti stekao putem održaja. Na takav način tužilac je stekao pravo službenosti koje potražuje vezano za svoje povlasno dobro, a na teret poslužnog dobra tuženog. Pravilno zaključuje drugostepeni sud da se u ovom slučaju spor ima rešiti primenom člana 56. stav 1. i člana 57. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa jer vlasnik povlasnog dobra može zahtevati da se prema vlasniku poslužnog dobra utvrdi postojanje stvarne službenosti. Tuženi osporava tužiocu postojanje opisane stvarne službenosti, ometa ga u korišćenju tog prava nedozvoljavanjem da se postavi električni kabal kojim bi snabdevao pumpu strujom, koja se nalazi u kaptaži koja je izgrađena na poslužnoj parceli vlasništvo tuženog. Tužilac je dokazao da ima pravo opisane službenosti, pa je pravilno apelacioni sud shodno odredbi člana 394. stav 4. Zakona o parničnom postupku ožalbenu presudu preinačio i usvojio tužbeni zahtev tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije kojima se osporava način na koji je tužilac stekao pravo sporne službenosti, uz napomenu da se tužilac u drugim postupcima nije pozivao na sporazum o zasnivanju spornog prava, ali po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda tim navodima se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje iz kojih razloga se saglasno članu 407. stav 2. ZPP revizija ne može izjaviti.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić