U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, učinjenoj u drugostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu sa više aneksa za radno mesto ... - ... solo autobusa. Tužiočev ugovor o radu sa pripadajućim aneksima otkazan je rešenjem tuženog od 04.10.2013. godine zbog povrede radnih obaveza i nepoštovanja radne discipline, učinjenih 22.08.2013. godine ugrožavanjem bezbednosti putnika u autobusu i drugih učesnika u saobraćaju obilaženjem taksi vozila, prelaskom preko pune linije i prolaskom kroz crveno svetlo na semaforu, odnosno 06.09.2013. godine nedolaskom na posao u vreme kada je trebalo da započne sa radom bez obaveštavanja nadležnog lica o nemogućnosti blagovremenog dolaska, i upisivanjem u putni nalog netačnog podatka o vremenu početka rada. Pre donošenja označenog rešenja tužiocu je dostavljeno pismeno upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu na koje se on izjasnio.

Tužilac je 22.08.2013. godine, oko 22 sata, upravljao autobusom u kojem je bilo desetak putnika. Svi putnici u autobusu, osim jednog, su sedeli. Ispred autobusa kretalo se taksi vozilo čiji je vozač, dok su se približavali raskrsnici ulice ... i ulice ... u ..., dva puta zakočio dok je na semaforu bilo uključeno trepćuće zeleno svetlo. Prilikom prvog kočenja vozača taksi vozila tužilac je upotrebio zvučni signal kako bi ga upozorio da se naglo ne zaustavlja i istovremeno prikočio. Kada je vozač taksi vozila ponovo prikočio tužilac je, procenivši da nema dovoljno vremena da se zaustavi, preduzeo radnju obilaženja taksi vozila sa njegove leve strane pošto se prethodno, pogledom u levi retrovizor, uverio da u levoj saobraćajnoj traci nema drugih vozila. Prilikom obilaženja tužilac je autobusom prešao preko pune linije koja razdvaja dve saobraćajne trake za vožnju u istom smeru i nakon toga prošao kroz raskrsnicu dok je na semaforu bilo uključeno žuto svetlo. Ovakvo kretanje kroz rasrksnicu vozila kojim je tužilac upravljao nije dovedeno u koliziju sa drugim vozilima koja nisu mogla otpočeti sa kretanjem u toku trajanja svetlosnog signala za levo. Označenog dana tužilac nije u dužem vremenskom periodu vozio brzinom većom od 50 km/h, već je imao trenutna - vršna prekoračenja brzine koja su zavisila od saobraćajne situacije i istrajnosti u poštovanju turažnih tablica, pri čemu su istog dana i drugi vozači (još tri vozača) koji su vozili isti autobus imali vršna prekoračenja brzine. Mogućnost poštovanja projektnih turažnih tablica tuženog od strane vozača u velikoj meri zavisi od uslova saobraćaja - njegove gustine i zadržavanja na raskrsnicama sa svetlosnom signalizacijom, kao i od izmene putnika na stajalištima. Tužilac je navedenog dana 13 od ukupno 18 polazaka obavio na vreme, a preostalih pet polazaka sa kašnjenjem od jednog do dva minuta. Da tužilac nije povremeno pravio vršna prekoračenja brzine i da je držao veće rastojanje u odnosu na druga vozila ostvarila bi se drugačija saobraćajna slika u hronologiji ostvarenih polazaka i smanjila mogućnost održavanja reda vožnje prema turažnim tablicama tuženog. Tuženi nije podneo prekršajnu prijavu protiv tužioca zbog prekoračenja brzine i drugih prekršaja saobraćajnih propisa koji su mu stavljeni na teret.

Tužilac je 06.09.2013. godine došao na rad u sedište tuženog na ... oko 14 sati, kako bi se sastao sa šefom unutrašnje kontrole baš u vezi sa događajem od 22.08.2013. godine. Razgovor sa šefom trajao je oko pola sata. Tužilac se oko 15 sati telefonom javio dispečeru i obavestio ga da će kasniti sa dolaskom na početnu stanicu (železnička stanica) odakle je trebalo da odveze prvu turu u smenu. Na početnu stanicu tužilac je stigao u 15,15 sati i sačekao da autobus vrati rezervni vozač. Tada je preuzeo vozilo i prvi polazak izveo u 16,20 sati, ali je po inerciji u putni nalog uneo vreme polaska u 14,50 sati, kada je trebalo da preuzme vozilo na početku svoje smene. Po pravilima poslovanja tuženog, na osnovu podataka iz putnog naloga i kolskog lista ne vrši se obračun zarada ... .

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Prema članu 179. tačke 2. i 3. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05 ... 32/13), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu zbog skrivljene povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu, kao i zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Tužiocu je radni odnos otkazan zbog niza povreda radnih obaveza predviđenih članom 14. stav 1. ugovora o radu, nepoštovanja pravila utvrđenih opštim aktima, odlukom direktora i drugih organa preduzeća iz više članova uputstva o radu vozača, nepoštovanja propisa iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i nepoštovanja radne discipline propisane članom 57. Kolektivnog ugovora tuženog. Tužiocu je stavljeno na teret da je prekoračenjem dozvoljene brzine u naseljenom mestu, prolaskom kroz crveno svetlo i obilaženjem taksi vozila preko pune linije ugrozio bezbednost putnika u autobus i drugih učesnika u saobraćaju, kao i neblagovremeni dolazak na posao i upisivanje netačnog podatka o vremenu početka rada u smeni.

Tužilac je u putni nalog upisao pogrešan podatak o vremenu kada je započeo prvu vožnju, ali netačnost tog podatka nije od uticaja za odluku poslodavca, niti je na taj način tužilac netačno iskazao ostvarene rezultate rada u cilju ostvarenja veće zarade, jer tuženi vodi i druge evidencije o radu vozača autobusa. Kašnjenje tužioca na posao bilo je opravdano njegovom obavezom da obavi razgovor sa šefom unutrašnje kontrole, o čemu je obavešten dispečer koji je angažovao rezervnog vozača da umesto tužioca obavi prvu vožnju sa polaznog terminala, čime nije bio ugrožen proces rada kod tuženog. Tužilac nije prošao kroz raskrnicu kada je na semaforu bilo uključeno crveno svetlo i svojom vožnjom, pa i zaobilaženjem vozila ispred i prelaskom preko pune linije koja razdvaja dve kolovozne trake za kretanje vozila u istom smeru, nije bila ugrožena bezbednost putnika u saobraćaju i ostalih učesnika u saobraćaju. Prekoračenja brzine nisu bila kontinuirana već vršna, i kretala su se do 10 km/h, a nastala su kao posledica uslova u kojima se odvija gradski saobraćaj i nužnosti da se ispoštuje red vožnje i turažne tablice tuženog. Protiv tužioca za eventualno učinjene saobraćajne prekršaje nije pokrenut prekršajni postupak.

Iz navedenih razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izjavljenom revizijom se neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić