.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 282/2020
19.05.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević Dičić, predsednika veća, Sonje Pavlović, Radoslava Petrovića, Jasmine Vasović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Saše Džinovića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. Milana Latinovića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu 3K-25/19 od 17.10.2019. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1200/19 od 24.12.2019. godine, u sednici veća održanoj 19.05.2020. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Džinovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu 3K-25/19 od 17.10.2019. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1200/19 od 24.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Šapcu 3K-25/19 od 17.10.2019. godine, okr. Džinović Saša oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci. Od okrivljenog je oduzeta opojna droga i obavezan je na plaćanje troškova krivičnog postupka.
Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 1200/19 od 24.12.2019. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okr. Saše Džinovića, adv. Milan Latinović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan i da obe presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu.
Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovan.
Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da su pobijane presude zasnovane na nezakonitom dokazu – zapisniku OKP PU Šabac o pretresanju stana i drugih prostorija od 14.08.2018. godine, jer je radnja pretresanja obavljena u prisustvu samo jednog svedoka, pa je samim tim i sam zapisnik nezakonit dokaz, koji se ne može koristi u krivičnom postupku i na kome se ne može zasnivati sudska odluka, te da su i svi dokazi koji su posredno i neposredno proistekli iz tako pribavljenog dokaza nezakoniti, odnosno da su nezakoniti dokazi i potvrda o privremeno oduzetim predmetima, zapisnik o izvršenom fizičko-hemijskom veštačenju, kriminalističko- tehnička dokumentacija, te da se na navedenim dokazima takođe ne može zasnivati odluka.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Na istu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani dva u osmom stavu i na strani tri u drugom stavu dao razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.
Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, objašnjavajući da iz samih navoda izreke presude, ne proizilazi pravna kvalifikacija krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, čime branilac okrivljenog ustvari ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP-a, koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.
Međutim, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ne ukazuje konkretno u čemu se navedena povreda sastoji već osporava činjenična utvrđena u prvostepenoj presudi, navodeći da iz samih navoda izreke presude, kao i činjeničnih utvrđenja prvostepenog suda, a koja se navode u obrazloženju presude, jasno proizilazi da nije evidentiran ni jedan kupac kome je opojna droga nuđena na prodaju, da od okrivljenog nije oduzet novac koji bi ukazivao na prodaju opojne droge, te da se zaključak suda o nameri da se predmetna opojna droga stavlja u promet izvodi isključivo i jedino prema samoj količini iste, čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom.
Takođe, branilac u zahtevu navodi da je povređen član 447. stav 2. ZKP-a, međutim pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, kao i povreda člana 447. stav 2. ZKP-a, ne predstavljaju zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti (član 485. stav 4. ZKP).
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Vesna Zarić,s.r. Radmila Dragičević – Dičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
