Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Ognjen Radić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i, ili preinači ili ukine prvostepeno i drugostepeno rešenje i predmet vrati na ponovno suđenje,

- branilac okrivljenog AA - advokat Jovan Vukčević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači u celosti prvostepenu i drugostepenu odluku tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani u delu koji se odnose na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su isti zahtevi u ostalom delu nedozvoljeni.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP, branioci okrivljenog AA - advokat Ognjen Radić i advokat Jovan Vukčević u podnetim zahtevima navode da se pobijano rešenje zasniva na dokazima na kojim se prema odredbama ZKP ne može zasnivati i to na izveštaju Doma zdravlja „Dr Sima Milošević“ od 24.12.2015.godine i nalazu i mišljenju veštaka medicinske struke dr Jelene Micić Labudović od 28.01.2017.godine. Po stavu branilaca odluka se zasniva na izveštaju Doma zdravlja „Dr Sima Milošević“ od 24.12.2015.godine, iako takav dokument ne postoji u spisima jer to što sud naziva izveštajem u stvari je obrazac za evidentiranje i dokumentovanje nasilja, koji nema pečat Doma zdravlja, ni delovodni broj, pa u tom smislu ovaj dokument ne prestavlja izveštaj bilo kakve ustanove, pa ni Doma zdravlja „DR Simo Milošević“, već eventualno lični obrazac lekarke BB, pa kao takav ne može imati status zvaničnog medicinskog izveštaja bilo koje ustanove. Imajući u vidu da je veštačenje navodnih povreda oštećene obavljeno isključivo na osnovu ove dokumentacije, jasno je da je i nalaz i mišljenje sudskog veštaka Dr Jelene Micić Labudović od 28.01.2017.godine nezakonit, jer je rađen na osnovu nepodobne i nezakonite dokumentacije.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer po nalaženju ovoga suda obrazac za evidentiranje nasilja u kome je navedena zdravstvena ustanova Dom zdravlja „Dr Sima Milošević“, u kome je navedeno da se događaj desio 21.12.2015.godine, u stanu, a da je datum pregleda 24.12.2015.godine, da događaj prijavljuje VV, koji sadrži faksimil i potpis lekara dr BB, kao i medicinske sestre, i pored formalnih nedostataka u pogledu nepostojanja pečata, ili delovodnog broja ustanove smatra se ispravom, u smislu člana 112. tačka 26) ZKP-a, kojim je propisano da se ispravom smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose, u koju ispravu je u konkretnom slučaju sud vršio uvid i čiju verodostojnost je cenio u skladu sa ostalim dokazima izvedenim tokom postupka, među kojima je i iskaz svedoka dr BB, koja je kritičnom prilikom i primila oštećenu.

Dakle, kako, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedeni obrazac za evidentiranje nasilja predstavlja zakonit dokaz na kojem se presuda može zasnivati, to su iz navedenih razloga neosnovani i navodi branilaca okrivljene kojima se ukazuje da je nezakonit dokaz i sudskomedicinko veštačenje Dr Jelene Micić Labudović od 28.01.2017.godine, iz razloga jer se isto zasniva na navedenom obrascu, a koje veštačenje se pored navedenog obrasca, zasniva i na zapisniku o saslušanju osumnjičenog od 15.07.2016.godine i na zapisniku o ispitivanju svedoka VV od 16.12.2016.godine.

Sledstveno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branioci okrivljenog neosnovano ukazuju u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Ognjena Radića i advokata Jovana Vukčevića u ostalom delu su odbačeni.

Branilac okrivljenog - advokat Jovan Vukčević u ostalom delu zahteva, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, svojim navodima kojima obrazlaže ovu povredu branilac po nalaženju ovoga suda suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane suda, osporavajući činjenicu da je okrivljeni neuračunljiv, time što negira verodostojnost i tačnost nalaza i mišljenja Dr Svetislava Miškovića i Dr Milene Stanković od 01.06.2017.godine, ovo imajući u vidu da branilac ističe da je nalaz dat protivno svim pravilima struke, tendeciozno i na štetu objektivnih činjenica vezanih za ličnost okrivljenog.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog - advokat Jovana Vukčevića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog - advokat Ognjen Radić u zahtevu navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u zahtevu ne obrazlaže u čemu se konkretno povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP sastoji, odnosno da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Ognjena Radića i advokata Jovana Vukčevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovane u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić