Presudom Višeg suda u Smederevu Kž1 br.106/19 od 25.09.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Olivera Injca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Smederevu 2K.br.562/17 od 21.12.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Aleksandar Milosavljević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presude Osnovnog suda u Smederevu 2K.br.562/17 od 21.12.2018. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 br.106/19 od 25.09.2019. godine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači navedene presude u delu odluke o kazni i okrivljenom AA izrekne uslovnu osudu ili zatvorsku kaznu u trajanju od 3 meseca, te da odloži izvršenje kazne izrečene pravnosnažnom presudom do konačne odluke po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud donošenjem pobijane pravnosnažne presude učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na štetu okrivljenog, obzirom da je odlukom o krivičnoj sankciji povredio odredbu člana 54. stav 3. KZ kojom je imperativno propisano da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela, ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosnog lakšeg oblika krivičnog dela.

Naime, sud je u konkretnom slučaju, prilikom odmeravanja visine kazne, okrivljenom kao otežavajuću okolnost uzeo u obzir činjenicu da je „delo izvršio prema licu starosti 10 godina“, dakle sud je starosnu dob oštećene koja je bitno obeležje produženog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi stava 1. i člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, cenio okrivljenom kao otežavajuću okolnost, pri čemu je ova okolnost neophodan uslov za postojanje ovog oblika krivičnog dela iz člana 182. stav 2. KZ - nedozvoljene polne radnje izvršene sa detetom i ona ne prelazi meru koja je potrebna za njegovo postojanje.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Aleksandra Milosavljevića, te je otklonio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Smederevu 2K.br.562/17 od 21.12.2018. godine i Višeg suda u Smederevu Kž1 br.106/19 od 25.09.2019. godine u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenog AA za produženo krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 2. u vezi stava 1. i člana 180. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je pravnosnažno oglašen krivim, primenom odredbi članova 4, 42, 45, 54. i 63. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.08.2014. godine do 25.09.2014. godine. Vrhovni kasacioni sud je našao da je ovako odmerena kazna zatvora srazmerna objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela, te olakšavajućim okolnostima koje su u smislu člana 54. KZ utvrđene na strani okrivljenog u redovnom postupku, kao i stepenu krivice okrivljenog i jačini ugrožavanja zaštićenog dobra, te da je izrečena krivična sankcija nužna i dovoljna da se njome ostvari opšta svrha izricanja krivične sankcije iz člana 4. KZ i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ i to kako u odnosu na samog okrivljenog, tako i na planu generalne prevencije.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                    Predsednik veća-sudija,

 Snežana Lazin, s.r.                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić