.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 824/2020
10.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog suda u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 604/19 od 14.10.2019. godine, u sednici održanoj 10.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 604/19 od 14.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 604/19 od 14.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu – Sudska jedinica u Kuli Prr 416/2019 od 04.09.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu isplati na ime novčanog obeštećenja, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je tužbeni zahtev odbijen za iznos od 2.600 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 16.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 604/19 od 14.10.2019. godine, odbijene su žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima postupka. Zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka je odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse. Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava jedan ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca koji se odnosi na novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred Privrednim sudom u Somboru u predmetu St 9/2010, a povreda ovog prava tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Somboru R4 st 1093/2018 od 13.08.2018. godine. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili na osnovu odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Tužilac revizijom ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim u presudi koja je priložena uz reviziju nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je ova, pa nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje u svakom konkretnom slučaju, prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za primenu merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku. Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke. Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena. Tužba u ovoj parnici podneta je 10.05.2019. godine, sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate.
Po članu 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva u postupku pred sudom, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom tri istog člana, propisano je da revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a odredbom člana 479. stav 6. tog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome je prema članu 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
