U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Mladen Ćurčić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 337/17 od 25.12.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao kao neosnovane revizije tužioca i tužene izajvljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 337/17 od 25.12.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 3224/2013 od 16.11.2016. godine obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 8.430.773,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.06.2016. godine pa do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 429.843,28 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 337/17 od 25.12.2017. godine usvojena je žalba tužene i ukinuta presuda Osnovnog suda u Kraljevu i tužena obavezana da tužiocu isplati na ime naknade štete iznos od 5.205.159,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.06.2016. godine pa do konačne isplate, dok je u preostalom delu za iznos od 3.125.574,86 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.06.2016. godine pa do konačne isplate zahtev tužioca odbijen kao neosnovan. Tužena je obavezana da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 330.153,18 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odbijajućem delu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava. Protiv iste presude u usvajajućem delu blagovremeno je izjavila reviziju tužena, kao posebnu na osnovu člana 404. Zakona o parničom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. Zakona o parničnom postupku i nalazi da su revizije dozvoljene kao redovne i da su neosnovane.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud po reviziji pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju, utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom, tužilac je bio osnivač preduzeća „BB“ DOO ..., nad kojim je otvoren stečajni postupak dana 11.01.2008. godine rešenjem Trgovinskog suda u Kraljevu St. 15/07. Nakon donošenja zaključka stečajnog sudije o konačnoj tabeli prijavljenih potraživanja i liste potraživanja poverilaca, doneto je rešenje St. 6/2010 dana 14.09.2011. godine, kojim je određena glavna deoba stečajne mase stečajnog dužnika. Naknadna deoba je izvršena na osnovu rešenja o naknadnoj deobi stečajne mase St. 6/2010 od 16.07.2012. godine. Odluka o naknadnoj deobi je postala pravnosnažna dana 30.07.2012. godine a stečajni postupak je zaključen rešenjem St. 6/2010 dana 28.12.2012. godine. Takođe je utvrđeno da su po osnovu glavne i naknadne deobe poveriocima isplaćena priznata potraživanja u celosti a postojeći višak stečajne mase opredeljen za isplatu osnivaču stečajnog dužnika – ovde tužiocu. Tužilac se obratio dopisom od 02.08.2012. godine predseniku stečajnog veća upozoravajući ga na pravne posledice odluke Ustavnog suda Uz br. 82/2009 od 12.07.2012. godine, a zatim je podneo i prigovor 19.12.2012. godine na završni račun stečajnog upravnika i stavio predlog da se izmeni sporno rešenje o naknadnoj deobi stečajne mase i izvrši ponovo obračun zakonske zatezne kamate obračunom kamate metodom prostog interesnog računa. Privredni sud nije odlučio posebnom odlukom o prigovoru tužioca već je svojim rešenjem St. 6/2010 od 28.12.2012. godine usvojio završni račun i zaključio stečajni postupak. U obrazloženju ove odluke Privredni sud je naveo da je prigovor osnivača, ovde tužioca neosnovan jer je rešenje o naknadnoj deobi nastavak isplate povrilaca po rešenju o glavnoj deobi, bez priliva novih sredstava i da obzirom da je rešenje o glavnoj deobi bilo izvršeno u celosti ne postoji mogućnost vraćanja raspodeljenih sredstava iz stečajne mase, već samo mogućnost vraćanja viška stečajne mase, bez obzira što je rešenje o naknadnoj deobi doneto posle donošenja odluke Ustavnog suda o nesaglasnosti dela Zakona o visini stope zatezne kamate sa Ustavom. Sprovedenim veštačenjem je utvrđeno da razlika između iznosa obračunate zakonske zatezne kamate u priznatim potraživanjima poverilaca stečajnog dužnika primenom konformnog metoda obračuna za isplate po odluci o glavnoj deobi sa procentom namirenja od 38,26 % i naknadnoj deobi sa procentom namirenja priznatih potraživanja od 61,74% i obračunom zakonske zatezne kamate metodom prostog interesnog računa od 03.03.2001. godine do 11.01.2008. godine iznosi 8.430.773,32 dinara a razlika između obračunate zakonske zatezne kamate konformnom metodom za isplate poveriocima po odluci o naknadnoj deobi i obračuna kamate metodom prostog interesnog računa za isplatu ostatka glavnice iznosi 5.205.159,46 dinara.

Prvostepeni sud je primenom člana 154. stav 1. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u vezi člana 60. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i člana 35. stav 2. Ustava RS obavezao tuženu na naknadu materijalne štete tužiocu zbog nezakonitog rada suda, primenom nezakonite konformne metode pri obračunu zakonske kamate u iznosu od 8.430.783,32 dinara sa kamatom, koliko je u stečajnom postupku više isplaćeno poveriocima stečajnog dužnika, nalazeći da u vreme objavljivanja odluke Ustavnog suda stečajni postupak nije bio pravnosnažno okončan i da je sud bio u obavezi da izvrši reviziju obračuna kamate.

Nakon ukidanja prvostepene presude zbog bitnih povreda postupka i utvrđenja činjeničnog stanja na raspravi, pobijanom presudom je delimično usvojen tužbeni zahtev za isplatu naknade štete u visini razlike obračunate kamate za izvršene isplate po rešenju o naknadnoj deobi i odbijen tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete za raniji period isplate poveriocima, izvršene po rešenju o glavnoj deobi.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je pobijanom presudom odlučeno delimičnim usvajanjem i delimičnim odbijanjem tužbenog zahteva.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, objavljenom u „Službenom glasniku RS“ br. 73/2012 od 27.07.2012. godine, utvrđeno je da odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ br. 9/01), u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Odredbama člana 60. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ br. 109/2007 i 99/2011) propisano je da zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni. Prema stavu 3. istog člana izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto – obustaviće se.

U ovom slučaju tužilac je osnivač preduzeća „BB“DOO ..., nad kojim je nakon objavljivanja citirane odluke Ustavnog suda pravnosnažno okončan stečajni postupak i kome je po završnom računu usvojenom od strane Privrednog suda, po odbitku poreza na dobit određena isplata viška stečajne mase. Svrha stečaja je kolektivno namirenje stečajnih poverilaca. Pre objavljivanja odluke Ustavnog suda, po pravnosnažnom rešenju stečajnog suda o glavnoj deobi stečajni poverioci su bili namireni sa 38,26% utvrđenih potraživanja. Rešenje o glavnoj deobi je izvršna isprava i sadrži nalog Privrednog suda stečajnom upravniku da u roku od osam dana po pravnosnažnosti rešenja izvrši isplatu novčanih iznosa imenovanim poveriocima u iznosu od 11.087.901,70 dinara, što čini 38,256% utvrđenih potraživanja poverilaca IV isplatnog reda. Nakon pravnosnažnosti ovog rešenja i izvršenja isplate poveriocima u navedenom procentu potraživanja, sporni obračun kamate, izvršen konformnom metodom, po odluci o glavnoj deobi, nije obuhvaćen pravnim dejstvom odluke Ustavnog suda Uz 82/09, jer je u vreme objavljivanja odluke Ustavnog suda izvršenje odluke o glavnoj deobi već bilo sprovedeno. Stoga je pravilno pobijanom odlukom odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete za iznos od 3.125.574,00 dinara sa kamatom, koji se odnosi na isplatu razlike u obračunu kamate u navedenom periodu, jer nema nepravilnog niti nezakonitog rada privrednog suda. Revizijom tužioca se neosnovano osporava pobijana odluka isticanjem činjenice da je stečajni postupak okončan nakon objavljivanja odluke Ustavnog suda, jer rešenje o glavnoj deobi predstavlja pravnosnažnu i izvršenu odluku suda po obračunu izvršnom u skladu sa tada važećim propisima bez mogućnosti vraćanja raspodeljenih sredstava poveriocima iz stečajne mase.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je pobijanom odlukom ocenjeno da je u nastavku stečajnog postupka nakon glavne deobe tužiocu prouzrokovana materijalna šteta nazakonitim radom Privrednog suda stečajnog veća i pravilno je tužena na osnovu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima obavezana na naknadu materijalne štete u iznosu utvrđenom veštačenjem. Revizijom se neosnovano ukazuje na neophodnu primenu člana 61. Zakona o Ustavnom sudu i obavezu tužioca na podnošenje ustavne žalbe, jer tužilac u vođenom stečajnom postupku nije imao status stranke. Tužilac kao osnivač stečajnog dužnika nema status stranke u stečajnom postupku ali je imao pravni interes da nakon objavljivanja odluke Ustavnog suda zahteva korekciju obračuna kamate, otklanjanjem neustavne primene konformne metode, jer mu je primenom obračuna kamate na kamatu nezakonito umanjen pripadajući iznos viška stečajne mase. Privredni sud je nakon objavljivanja odluke Ustavnog suda po službenoj dužnosti bio u obavezi da spreči primenu neustavnog propisa što nije učinjeno ni po zahtevu ni prigovoru tužioca. Rešenje o naknadnoj deobi stečajne mase je postalo pravnosnažno i izvršeno je nakon objavljivanja odluke Ustavnog suda, protivno izričitoj odredbi člana 60. stav 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu o neprimenjivanju neustavnih propisa na odnose koji nisu pravnosnažno rešeni odnosno obavezi obustave izvršenja pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati. Kako je veći deo naknade stečajnim poveriocima (61,74%) isplaćen nakon objavljivanja odluke Ustavnog suda u Službenom glasniku RS, postoji, zbog nezakonitog postupanja odgovornost Privrednog suda za umanjenje iznosa viška stečajne mase pripadajuće tužiocu kao osnivaču stečajnog dužnika i obaveza tužene da na osnovu člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u vezi člana 1. Zakona o uređenju sudova i člana 35. stav 2. Ustava RS naknadi štetu koju je prouzrokovao njen organ.

Primenom Zakona o stečaju umesto ranije važećeg Zakona o stečajnom postupku po kome je sproveden postupak stečaja „BB“ DOO ... (pokrenut 11.01.2008. godine) nije od uticaja na pravilnost pobijane odluke.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić