Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 314/2020
20.05.2020. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu osuđenog AA, zbog krivičnog dela samovlašće iz člana 225. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ.br.43/20 od 14.02.2020.godine, podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Somboru Kž2 278/19 od 30.10.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 20.05.2020.godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE USVAJA zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ.br.43/20 od 14.02.2020.godine i UTVRĐUJE da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Somboru Kž2 278/19 od 30.10.2019.godine učinjena povreda zakona iz člana 98. stav 2. tačka 3) Krivičnog zakonika u korist osuđenog AA, dok se zahtev Republičkog javnog tužioca u odnosu na povredu zakona iz člana 98. stav 2. tačka 2) Krivičnog zakonika ODBIJA kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Somboru KV.264/19 od 27.09.2019.godine usvojena je molba za sudsku rehabilitaciju osuđenog AA, te je određeno da se brišu osude iz kaznene evidencije i da prestaju sve pravne posledice osude po presudama Opštinskog suda u Odžacima K.135/87 od 21.05.1987.godine i K.167/95 od 06.11.1997.godine, Opštinskog suda u Somboru K.782/97 od 15.05.1998.godine, Opštinskog suda u Odžacima K.286/97 od 03.02.1998.godine, Opštinskog suda u Odžacima K.12/04 od 03.11.2004.godine, Opštinskog suda u Odžacima K.155/06 od 16.03.2007.godine i Opštinskog suda u Odžacima K.209/07 od 17.12.2008.godine. Rešenjem Višeg suda u Somboru Kž2 278/19 od 30.10.2019.godine, usvajanjem žalbe branioca osuđenog AA, preinačeno je rešenje Osnovnog suda u Somboru KV.264/19 od 27.09.2019.godine tako što je usvojena kao osnovana molba osuđenog AA radi sudske rehabilitacije brisanjem osuda i to presuda Opštinskog suda u Odžacima K.135/87 od 21.05.1987.godine (pravnosnažna 21.05.1987.godine), Opštinskog suda u Odžacima K.167/95 od 06.11.1997.godine (pravnosnažana 06.11.1997.godine), Opštinskog suda u Somboru K.782/97 od 30.03.1998.godine (pravnosnažna 15.05.1998.godine), Opštinskog suda u Odžacima K.286/97 od 03.02.1998.godine (pravnosnažna 03.02.1998.godine), Opštinskog suda u Odžacima K.12/04 od 03.11.2004.godine (pravnosnažna 03.11.2004.godine), Opštinskog suda u Odžacima K.155/06 od 28.11.2006.godine (pravnosnažna 16.03.2007.godine), Opštinskog suda u Odžacima K.209/07 od 17.12.2008.godine (pravnosnažna 17.12.2008.godine) i Opštinskog suda u Osijeku K.950/90 od 21.12.1990.godine (pravnosnažna 15.05.1991.godine), te je određeno da prestaju sve njihove pravne posledice i osuđeni AA se ima smatrati neosuđivanim.

Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ.br.43/20 od 14.02.2020.godine samo protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Somboru Kž2 278/19 od 30.10.2019.godine, zbog povreda zakona iz člana 98. stav 1. i člana 98. stav 2. tačka 2) i 3) KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i utvrdi da je rešenjem Višeg suda u Somboru Kž2 278/19 od 30.10.2019.godine povređen zakon u korist osuđenog AA.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu osuđenog AA - advokatu Ljiljani Vejnović shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca osuđenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažno rešenje protiv koga je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je delimično osnovan i to u delu u kome se rešenje Višeg suda u Somboru Kž2 278/19 od 30.10.2019.godine pobija zbog povrede zakona iz člana 98. stav 2. tačka 3) KZ, dok je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 98. stav 2. tačka 2) KZ. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje da je donošenjem pobijanog rešenja Višeg suda u Somboru Kž2 278/19 od 30.10.2019.godine učinjena povreda zakona iz člana 98. stav 2. tačka 3) KZ u korist osuđenog AA. Ovo sa razloga jer shodno navedenoj odredbi nisu bili ispunjeni uslovi za usvajanje molbe za rehabilitaciju osuđenog AA u odnosu na presudu Opštinskog suda u Odžacima K.135/87 od 21.05.1987.godine i brisanje iste iz kaznene evidencije.

Naime, odredbom člana 100. Krivičnog zakonika propisana je sudska rehabilitacija lica koje je više puta osuđivano, a koje se može rehabilitovati samo ako su ispunjeni uslovi iz članova 98. i 99. Krivičnog zakonika u pogledu svakog krivičnog dela za koje je to lice osuđeno.

Imajući u vidu da iz izveštaja iz kaznene evidencije MUP-a RS Odsek za analitiku i policijske evidencije Policijske uprave u Somboru od 11.07.2019.godine proizilazi da je AA višestruko osuđivano lice, kome je kao najstrožija krivična sankcija izrečena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, to se dakle postupak rehabilitacije u odnosu na istog u konkretnom slučaju može sprovesti po odredbama člana 98. Krivičnog zakonika. Navedenim odredbama su propisani uslovi za zakonsku rehabilitaciju, pri čemu je ispunjenost uslova iz člana 98. KZ potrebno oceniti pojedinačno, u odnosu na svaku osudu lica za koje se podnosi zahtev za rehabilitaciju, odnosno u odnosu na svako krivično delo za koje je to lice osuđeno i to pod uslovom da se navedeno lice smatra neosuđivanim u smislu odredbe člana 98. stav 1. KZ. Odredbom člana 98. stav 1. KZ propisano je da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim.

Odredbom člana 98. stav 2. tačka 3) KZ propisano je da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice koje je osuđeno na novčanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu, oduzimanja vozačke dozvole ili kaznu zatvora do 6 meseci, u roku od 3 godine od dana kada je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo.

Imajući u vidu citirane zakonske propise, to se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano zahtevom za zaštitu zakonistosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 98. stav 2. tačka 3) KZ, nisu bili ispunjeni uslovi za usvajanje molbe za rehabilitaciju osuđenog AA u odnosu na presudu Opštinskog suda u Odžacima K.135/87 od 21.05.1987.godine, s obzirom da je bilo neophodno prethodno pribaviti presudu Opštinskog suda u Osijeku K.950/90 od 21.12.1990. godine i uvidom u istu utvrditi vreme izvršenja krivičnog dela za koje je tom presudom AA osuđen, a u smislu provere ispunjenosti uslova propisanih odredbom člana 98. stav 2. tačka 3) KZ. Ovo imajući u vidu da je presuda Opštinskog suda u Odžacima K.135/87 izvršena rešenjem Opštinskog suda u Odžacima Ibr.61/88 od 10.05.1988.godine, pa kako je presuda Opštinskog suda u Osijeku doneta dana 21.12.1990.godine, to se može zaključiti da je osuđeni AA učinio novo krivično delo pre isteka roka od 3 godine u odnosu na vreme kada je izvršena prethodna osuda na novčanu kaznu.

Neispunjenost uslova propisanih odredbom člana 98. stav 2. tačka 3) KZ u odnosu na prvu presudu Opštinskog suda u Odžacima K.135/87 od 21.05.1987.godine, uzrokovala je i da ne bude ispunjen ni prvi, osnovni uslov za usvajanje molbe za zakonsku rehabilitaciju propisan odredbom člana 98. stav 1. KZ, a to je da se osuđeni AA može smatrati neosuđivanim za prvu presudu, a zatim i za sledeće presude.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu napred navedeno, delimično usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ.br.43/20 od 14.02.2020.godine i na osnovu odredbi člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP utvrdio da je pobijanim pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Somboru Kž2 278/19 od 30.10.2019.godine učinjena povreda zakona iz člana 98. stav 2. tačka 3) KZ u korist osuđenog AA, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedenog rešenja.

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 98. stav 2. tačka 2) KZ.

Naime, Republički javni tužilac u obrazloženju zahteva navodi da saglasno odredbi člana 98. stav 2. tačka 2) KZ nisu bili ispunjeni uslovi za brisanje uslovne osude po presudi Opštinskog suda u Odžacima K.12/04 od 03.11.2004.godine (pogrešno označen datum 03.11.2014.godine), koja je postala pravnosnažna dana 03.11.2004.godine, obzirom da iz sadržine sledeće presude Opštinskog suda u Odžacima K.155/06 od 28.11.2006.godine proizilazi da je AA osuđen za krivično delo koje je izvršio 10.11.2004.godine, dakle u toku roka proveravanja po prethodnoj osudi.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer je Vrhovni kasacioni sud uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Odžacima K.209/07 utvrdio da je presuda Opštinskog suda u Odžacima K.br.12/04 od 03.11.2004.godine kojom je okrivljeni AA bio oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i kojom mu je izrečena uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 3 meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 2 godine ne učini novo krivično delo, ukinuta presudom Okružnog suda u Somboru Kž.br.190/2005 od 26.10.2006.godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Nakon još jednog ukidanja prvostepene presude od strane drugostepenog suda, u tom krivičnom predmetu doneta je pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Odžacima K.209/07 od 17.12.2018.godine kojom je okrivljenom AA zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda iz člana 176. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 1 godine ne učini novo krivično delo. Dakle, iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Opštinskog suda u Odžacima K.12/04 od 03.11.2004.godine, na koju se u zahtevu poziva Republički javni tužilac, ukinuta i da više ne egzistira, već u tom krivičnom predmetu egzistira samo pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Odžacima K.209/07 od 17.12.2008.godine.

Kako je odredbom člana 98. stav 2. tačka 2) KZ propisano da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice kojem je izrečena uslovna osuda u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja, ne učini novo krivično delo, te kako iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Odžacima K.209/07 od 17.12.2008.godine doneta posle presude Opštinskog suda u Odžacima K.155/06 od 28.11.2006.godine, a ne pre nje, to dakle krivično delo iz presude Opštinskog suda u Odžacima K.155/06 od 28.11.2006.godine koje je izvršeno dana 10.11.2004.godine nije izvršeno u toku roka proveravanja po presudi Opštinskog suda u Odžacima K.209/07 od 17.12.2008.godine, pa su stoga ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca u delu u kojem ukazuje na povredu zakona iz člana 98. stav 2. tačka 2) KZ.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca delimično usvojio i utvrdio da je pobijanim pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Somboru Kž2 278/19 od 30.10.2019.godine učinjena povreda zakona iz člana 98. stav 2. tačka 3) KZ u korist osuđenog AA, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedenog rešenja, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca u odnosu na povredu zakona iz člana 98. stav 2. tačka 2) KZ odbio kao neosnovan i to na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.