Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje. Bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije predviđena kao revizijski razlog članom 407. ZPP, pa je ukazivanje tužilje na ovu bitnu povredu irelevantno za odlučivanje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bivši supružnici. Brak su zaključili 1969. godine i iz tog braka imaju dvoje zajedničke dece. Presudom od 27.08.2013. godine njihov brak je pravnosnažno razveden. Tom presudom određena je obaveza tuženog da doprinosi tužiljinom izdržavanju u iznosu od 25% od njegove penzije, koja je po izjavljenoj žalbi povećana odlukom drugostepenog suda na 50% penzije. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 765/14 od 17.07.2014. godine preinačena je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 671/13 od 27.11.2013. godine i tuženi je obavezan da plaća supružansko izdržavanje u iznosu od 50% svoje penzije do 27.08.2018. godine. Nakon prestanka bračne zajednice tužilja je kraće vreme živela u domaćinstvu starijeg sina, da bi se ubrzo preselila u kuću svoje sestre, sa kojom i sada živi. Prihode ne ostvaruje već se izdržava od pomoći sestre i mlađeg sina. Rođena je ... i zbog starosti i bolesti izgubila je radnu sposobnost. Pomaže sestri oko kućnih poslova, uzgaja povrće za potrebe ishrane. Ima dodatne troškove za kupovinu lekova. Tuženi živi u kući koju je nasledio nakon smrti oca. Korisnik je invalidske penzije u mesečnom iznosu od 20.000,00 dinara. Do nedavno je obrađivao poljoprivredno zemljište i na taj način ostvarivao dodatne prihode, ali je zbog starosti i bolesti prestao. Godinama unazad boluje od vena na nogama, koristi prepisane terapije, često odlazi na lekarske preglede i po tom osnovu troši polovinu penzije. Od imovine poseduje još poljoprivredno zemljište koje namerava da izdaje u zakup. Stariji sin parničnih stranaka je oženjen, bez dece, korisnik je penzije. Mlađi sin stranaka povremeno odlazi u ... gde radi nekoliko meseci tokom godine. Nema obavezu izdržavanja drugih lica.

Nalazeći da je prvostepeni sud na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, drugostepeni sud je primenom člana 163. stav 3. Porodičnog zakona preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje nalazeći da nije osnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Prema članu 163. stav 1 Porodičnog zakona, izdržavanje može trajati određeno i neodređeno vreme, a stavom 2 istog člana propisano je da izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može trajati duže od pet godina. Prema stavu 3, izuzetno, izdržavanje supružnika po prestanku braka može da se produži i posle isteka roka od pet godina ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi.

Članom 167. stav 1. tačka 1 Porodičnog zakona, propisano je da izdržavanje prestaje kada istekne vreme trajanja, a stavom 4 ovog člana da supružnik čije je pravo na izdržavanje jednom prestalo ne može ponovo ostvariti pravo na izdržavanje od istog supružnika.

U konkretnom slučaju izdržavanje tužilje bilo je ograničeno na rok od pet godina sudskom odlukom a taj rok je istekao 27.08.2018. godine, pa je sa tim danom prestalo njeno pravo na izdržavanje. Bez zahteva poverioca izdržavanja i dokazivanja neophodnih činjenica o postojanju naročito opravdanih razloga koji ga sprečavaju da radi, izdržavanje ne može biti produženo. Tužilja je podnela tužbu za produženje izdržavanja 28.08.2018. godine, dakle, nakon proteka roka do kog je bilo ustanovljeno izdražavanje prethodnom sudskom odlukom. Kako je izdržavanje prestalo istekom vremena trajanja izdržavanja, pravilno je drugostepeni sud primenom navedenih zakonskih odredbi zaključio da je tužbeni zahtev tužilje za produženje supružanskog izdržavanja neosnovan i da ne postoji mogućnost ponovnog određivanja izdržavanja od istog supružnika u situaciji kada je već jednom prestalo.

Nisu osnovani revizijski navodi tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava isticanjem da nijednom zakonskom odredbom nije propisana obaveza poverioca izdržavanja da tužbu za produženje izdržavanja mora podneti pre isteka roka od pet godina. Ova obaveza poverioca izdržavanja proizilazi iz same sadržine citiranih zakonskih odredbi koje određuju trajanje izdržavanja supružnika. Naime, bez obzira da li je izdržavanje ograničeno ile ne sudskom odlukom, trajanje izdržavanja ograničeno je zakonom na rok od pet godina. Istekom tog roka, bez zahteva za produženje izdržavanja koji se mora podneti do isteka roka od pet godina, izdržavanje ne može biti produženo jer prestaje po zakonu, samim istekom vremena trajanja i ne može se ponovo ostvariti.

S obzirom na navedeno, irelevantni su revizijski navodi o ispunjenosti uslova za produženje izdržavanja tužilji zbog naročito opravdanih razloga koji je sprečavaju da radi s obzirom na njene godine života i zdravstveno stanje. Takođe, iz istih razloga, nije prihvatljivo stanovište podnosioca revizije da istekom roka izdržavanja nije došlo do automatskog prestanka obaveze tuženog i da je ona mogla biti ukinuta samo sudskom odlukom.

Pravilna je i odluka o parničnim troškovima doneta pravilnom primenom člana 207. Porodičnog zakona u vezi čl. 153, 154 i 165. st. 2 ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić