Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a, navodeći da u izreci pobijane presude i opisu krivičnog dela nedostaje element krivice okrivljenog u odnosu na težu posledicu – tešku telesnu povredu, bez kojeg elementa krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo. Kako u izreci presude nedostaje nužni element krivičnog dela u odnosu na težu posledicu, to su po navodima zahteva nižestepeni sudovi okrivljenog osudili uz primenu zakona koji se nije mogao primeniti, konkretno nije bilo moguće primeniti odredbe člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i tako kvalifikovati navedeno krivično delo, čime branilac okrivljenog ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP-a.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Članom 194. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo nasilje u porodici vrši onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, a stavom tri istog člana propisano je da teži oblik krivičnog dela koji postoji ako je usled dela iz stava 1. ili 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu.

Izrekom pravnosnažne presude utvrđeno je da je okrivljeni „svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, primenom nasilja ugrozio telesni integritet svoje vanbračne supruge, oštećene BB“, dakle utvrđeno je postojanje umišljaja u odnosu na osnovno krivično delo iz člana 194. stav 1. KZ, kao i da joj je tom prilikom naneo tešku telesnu povredu u vidu preloma nosne kosti sa pomeranjem koštanih fragmenata, bez opisa oblika krivice u odnosu na tešku telesnu povredu.

Odredbom člana 27. Krivičnog zakonika propisano je da kad je iz krivičnog dela proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu, ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umišljajem ako time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela.

Primena navedene zakonske odredbe na konkretan slučaj znači da odgovornost za težu posledicu (tešku telesnu povredu) za krivično delo iz člana 194. stav 3 u vezi stava 1. Krivičnog zakonika može postojati samo ako je okrivljeni u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, jer bi se u suprotnom to jest da je postupao sa umišljajem radilo o sticaju dva krivična dela i to osnovnog oblika krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i teške telesne povrede iz člana 121. stav 1. KZ.

Izostavljanje iz izreke pravnosnažne presude oblika krivice u odnosu na težu posledicu ne znači da radnja izvršenja krivičnog dela ne sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, već predstavlja nerazumljivost izreke pravnosnažne presude, budući da se navedeno krivično delo u odnosu na težu posledicu i ne može izršiti drugim oblikom krivice od nehata, a što u konkretnom slučaju i proizilazi iz izreke presude (iako nije eksplicitno navedeno) budući da je postojanje umišljaja utvrđeno samo u odnosu na osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici.

Nehat kao oblik krivice u odnosu na težu posledicu se u konkretnom slučaju podrazumeva, iako nije izričito naveden jer da nije tako, radnja izvršenja ne bi ni mogla biti pravno kvalifikovana kao krivično delo iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, već bi se radilo o sticaju dva umišljajna krivična dela, kako je to već navedeno u ovoj presudi. Stoga su neosnovani navodi zahteva da je okrivljeni osuđen za umišljajno nanošenje teške telesne povrede, jer to ne proizilazi iz izreke presude.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marina Blagojevića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić