.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2184/2020
01.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Denić advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1135/18 od 21.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 01.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1135/18 od 21.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.
UKIDAJU SE rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1135/18 od 21.03.2019. godine i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 4005/16 od 27.02.2018. godine i predemet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u ukinutom delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 4005/16 od 27.02.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana je tužena da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje u korist tužilje uplati doprinose, za period počev od 08.09.2012. godine zaključno sa 20.05.2013. godine, po stopi koja bude važila na dan uplate, a na iznose navedene u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba tužilje u delu kojim je traženo da tužena popuni i preda nadležnoj služni Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje obrazac M8 za tužilju. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1135/18 od 21.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 4005/16 od 27.02.2018. godine, u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, potvrđeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene odluke, a žalba tužilje odbijena kao neosnovana.
Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke drugostepene presude tužilja je, blagovremeno, izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 153. i 154. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom na to da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72//11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.
Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i obavezao je tuženu da u korist tužilje izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim, i pored toga prvostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka sa obrazloženjem da nije bilo neophodno da tužilja povodom uplate pripadajućih doprinosa vodi poseban postupak, već je iste mogla potraživati i u postupku za isplatu novčane naknade zbog nezaposlenosti. Drugostepeni sud je odbio žalbu tužilje i potvrdio odluku o troškovima postupka prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.
Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužilje na naknadu troškova postupka.
Odredbom člana 153. stava 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stavom 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Prema članu 156. ZPP tužilac će naknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti. U ovom konkretnom slučaju, tužena prilikom isplate novčane naknade nije izvršila isplatu pripadajućih doprinosa, zbog čega tužilja ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga, tužena je osporila tužbeni zahtev tužilje tokom postupka, u kom smislu tužilji, koja je uspela u sporu, pripada pravo na naknadu svih troškova koji su bili potrebni za vođenje parnice.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stava 2. u vezi člana 420. ZPP, ukinuo odluke o troškovima postupka i predemet u ukinutom delu vratio na ponovno odlučivanje.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
