Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud opozivajući okrivljenom uslovnu osudu koja mu je izrečena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu K.br.174/16 od 05.04.2018. godine povredio odredbu člana 70. stav 2. KZ, obzirom da u konkretnom slučaju nije bilo zakonskih uslova za opozivanje uslovne osude okrivljenom zbog neispunjenja određenih obaveza. Naime, kako je okrivljenom presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu K.br.174/16 od 05.04.2018. godine, koja je potvrđivanjem od strane Višeg suda u Požarevcu postala pravnosnažna dana 11.09.2018. godine, izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci čije je izvršenje odloženo pod uslovom da okrivljeni u roku (vreme proveravanja) od 2 (dve) godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i pod posebnim - specijalnim uslovom da u roku od 6 meseci od dana pravnosnažnosti presude isplati dospele obaveze za izdržavanje, to je rok od 6 meseci kao specijalni uslov određen prvostepenom presudom istekao dana 11.03.2019. godine, dok je dodatni rok od jedne godine za opozivanje uslovne osude predviđen u odredbi člana 70. stav 2. KZ, a vezano za neispunjenje u ostavljenom roku određenih obaveza, po stavu branioca, protekao dana 11.03.2020. godine, zbog čega je pobijana pravnosnažna presuda kojom je okrivljenom opozvana navedena uslovna osuda doneta nakon proteka zakonskog roka za njeno opozivanje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Milosavljevića bili su predmet razmatranja Višeg suda u Požarevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Velikom Gradištu K.br.33/19 od 12.06.2020. godine. Viši sud u Požarevcu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na stranama 1 i 2 drugostepene presude 1Kž1 70/20 (2016) od 01.09.2020. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

I po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi u konkretnom slučaju nisu povredili odredbu člana 70. stav 2. KZ opozivanjem okrivljenom AA uslovne osude koja mu je izrečena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu K.br.174/16 od 05.04.2018. godine. Ovo sa razloga jer je okrivljenom navedena uslovna osuda opozvana u svemu u skladu sa odredbom člana 70. stav 2. KZ, a kojom odredbom je potpuno jasno i precizno propisan rok za opozivanje uslovne osude u slučaju neispunjenja neke od obaveza iz člana 65. stav 2. KZ, odnosno jasno je propisano da ako osuđeni u određenom roku u okrivu vremena proveravanja ne ispuni neku obavezu iz člana 65. stav 2. KZ, sud može, najdocnije u roku od jedne godine od dana kada je proteklo vreme proveravanja, odrediti da se izvrši utvrđena kazna u uslovnoj osudi. Međutim, branilac okrivljenog, iako u podnetom zahtevu pravilno citira odredbu člana 70. stav 2. KZ, potpuno pogrešno tumači pojam vreme proveravanja, pogrešno smatrajući da je to vreme, odnosno rok u kome okrivljeni treba da ispuni dospelu obavezu za izdržavanje (rok od šest meseci od pravnosnažnosti presude), s tim što je u konkretnom slučaju vreme proveravanja dve godine od pravnosnažnosti presude, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Bojana Milosavljevića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić