.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1748/2020
03.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Savić, advokat iz ..., protiv tužene OŠ „Josif Kostić“ iz Leskovca, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi naknade troškova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 994/2019 od 04.06.2019. godine, u sednici veća održanoj 03.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 994/2019 od 04.06.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 994/2019 od 04.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 944/17 od 22.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je traženo da se tužena obaveže da tužilji na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora, isplati pojedinačne iznose za period od 2015. godine do 2017. godine za svaku godinu, sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća, pa do do isplate, kako je navedeno u stavu prvom izreke, kao i da tužilji na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, za period od septembra meseca 2014. godine do avgusta 2017. godine, isplati mesečne iznose, bliže naznačene u stavu prvom izreke presude, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa, pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da sa tužiljom zaključi aneks ugovora o radu, kojim bi tužilji bilo priznato pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina, što ukoliko ne učini, presuda doneta u ovom sporu smatraće se pravnim osnovom za utvrđivanje visine naknade, isplatu i izražavanje navedenih troškova u isplatnim listama. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 17.230,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 994/2019 od 04.06.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18..ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je potraživanje naknade regresa za godišnji odmor i za ishranu u toku rada. Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, jer su našli da je tužilji isplaćena tražena naknada kroz ukupan koeficijent za obračun i isplatu plata u javnim službama, što je u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br 34/2001...21/2016) i praksom ovog suda.
Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 08.12.2017. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 483.048,37 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
