Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3055/2020
15.10.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene „Societe Generale banka Srbija“ AD Beograd, sada „OTP banka Srbija“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tužene izjaljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 2188/2019 od 27.12.2019. godine, u sednici održanoj 15.10.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 2188/2019 od 27.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 2188/2019 od 27.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P 99/2019 od 19.09.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 2. Ugovora o kreditu za izmirivanje ranije preuzetih obaveza (refinansiranje) broj .. od 16.01.2018. godine, koja glasi: „Administrativni troškovi banke: 4.425,00 RSD jednokratno, plativo na dan puštanja kredita u tečaj“, zaključena između tužioca i tužene. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu isplati 4.425,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.01.2018. godine do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 54.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 2188/2019 od 27.12.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20). Naime, iako tužena ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, u konkretnom slučaju tužbeni zahtev tužioca je usvojen i utvrđeno da je ništava odredba člana 2. Ugovora o kreditu za izmirivanje ranije preuzetih obaveza (refinansiranje) od 16.01.2018. godine i tužena obavezana da tužiocu isplati 4.425,00 dinara sa pripadajućom kamatom, jer tužena nije dokazala na šta se odnose administrativni troškovi obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje u visini od 4.425,00 dinara, a koji su tužiocu naplaćeni. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno od činjenice da li je tužena (na kojoj je teret dokazivanja) dokazala opravdanost, namenu i visinu troškova koji su od tužioca kao klijenta naplaćeni, to odluke apelacionih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.