U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Veska Krstajića, predsednika veća, Milunke Cvetković, Bate Cvetkovića, Dragana Aćimovića i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Filipa Obadovića i dr, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Obadovića - advokata Slobodana Staševića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu 3K.77/18 od 24.10.2019. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 214/20 od 11.03.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 30.09.2020. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Obadovića - advokata Slobodana Staševića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu 3K.77/18 od 24.10.2019. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 214/20 od 11.03.2020. godine, dok se dopuna istog zahteva od 26.06.2020. godine ODBACUJE kao neblagovremena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu 3K.77/18 od 24.10.2019. godine, između ostalih, okrivljeni Filip Obadović je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine. Okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, kao i da solidarno sa okrivljenima AA i BB nadoknadi Višem javnom tužilaštvu u Šapcu troškove krivičnog postupka u iznosu od 35.817,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok će o ostalim troškovima krivičnog postupka biti odlučeno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 214/20 od 11.03.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Filipa Obadovića i BB i potvrđena je presuda Višeg suda u Šapcu 3K.77/18 od 24.10.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Filipa Obadovića - advokat Slobodan Stašević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog Filipa Obadovića osloboditi od optužbe za krivično delo nedozvoljena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, te da okrivljenom odloži izvršenje kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi.

Dana 26.06.2020. godine branilac okrivljenog Filipa Obadovića podneo je Vrhovnom kasacionom sudu dopunu navedenog zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan, dok je dopuna istog zahteva od 26.06.2020. godine neblagovremena.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Filipa Obadovića u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda isključivo zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na odbranama okrivljenih AA i BB datim na zapisnicima sačinjenim u policiji, a bez kojih nezakonitih dokaza, koje je shodno odredbama članova 16. stav 1. i 84. ZKP trebalo izdvojiti iz spisa predmeta, očigledno ne bi bila doneta osuđujuća presuda u odnosu na okrivljenog Filipa Obadovića. Po stavu branioca navedeni dokazi su nezakoniti iz razloga jer okrivljeni AA i BB prilikom saslušanja u policiji nisu od strane policijskih službenika poučeni u skladu sa članom 68. stav 1. tačka 3) ZKP da imaju pravo da angažuju branioca po svom izboru, već im je od strane policijskih službenika, za krivično delo za koje nije predviđena obavezna odbrana, na nezakonit način postavljen branilac po službenoj dužnosti, a što u ovoj fazi postupka na osnovu člana 77. stav 1. ZKP može samo na osnovu odluke sudije za prethodni postupak.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta proizilazi da odbrane okrivljenih AA i BB date na zapisnicima sastavljenim pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS DP PU u Šapcu PS Loznica KU.br.2775/17 od 28.12.2017. godine ne predstavljaju nezakonite dokaze i na istima se može zasnivati presuda, obzirom da su pribavljene na zakonit način, a dokazna radnja (saslušanje okrivljenih) je preduzeta u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme saslušanja okrivljenih i sastavljanja zapisnika o tome i to pre svega u skladu sa odredbama člana 68. ZKP, a na čiju povredu branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u zahtevu. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da su navedeni zapisnici sastavljeni u prisustvu branilaca po službenoj dužnosti okrivljenih i to advokata Dušana Filipovića (okrivljeni AA) i advokata Maje Ružić (okrivljeni BB), da su okrivljeni na osnovu člana 68. ZKP poučeni o svojim pravima u predistražnom postupku, pre svega o pravu na branioca, da ništa ne izjave, da uskrate odgovor na pojedina pitanja, slobodno iznesu svoju odbranu i priznaju ili ne priznaju krivicu, saopšteno im je krivično delo koje im se stavlja na teret, te da su okrivljeni pristali da daju svoje iskaze u prisustvu navedenih branilaca po službenoj dužnosti, a nakon omogućenog poverljivog razgovora sa istima okrivljeni su izjavili da žele da iznesu svoje odbrane, a posle davanja iskaza i upozorenja u smislu člana 235. stav 1. ZKP da imaju pravo da pročitaju zapisnike ili da zahtevaju da im se isti pročitaju, okrivljeni su, nakon čitanja zapisnika, svojeručno potpisali zapisnike, kao i njihovi branioci po službenoj dužnosti, a primedbi na postupanje policije od strane okrivljenih i njihovih branilaca nije bilo, pri čemu su navedeni zapisnici potpisani i od strane ovlašćenog službenog lica i zapisničara.

Dakle, kako se, po oceni ovoga suda, odbrane okrivljenih AA i BB date na zapisnicima sastavljenim pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS DP PU u Šapcu PS Loznica KU.br.2775/17 od 28.12.2017. godine (koji se shodno odredbi člana 289. stav 4. ZKP mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku) smatraju zakonitim dokazima na kojima se može zasnivati presuda, to se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog Filipa Obadovića kojima se ukazuje da je zasnivanjem pobijane pravnosnažne presude na istima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući da su nejasni i kontradiktorni razlozi koje je prvostepeni sud dao vezano za ocenu odbrana okrivljenih AA i BB datih tokom čitavog postupka, odnosno neprihvatanje njihovih odbrana datih u istrazi i na glavnom pretresu, te za ocenu iskaza svedoka Dušana Filipovića i Maje Ružić, branilaca po službenoj dužnosti okrivljenih AA i BB, a takođe i razlozi drugostepenog suda vezano za ocenu žalbenih navoda branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na nezakonito postupanje policije prilikom saslušanja okrivljenih AA i BB, branilac okrivljenog Filipa Obadovića, po nalaženju ovoga suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti od 26.06.2020. godine je neblagovremena.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim drugostepenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP.

Dana 15.03.2020. godine doneta je Odluka o proglašenju vanrednog stanja, objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 29/2020 od 15.03.2020. godine, kojom se proglašava vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije, a koja je stupila na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.

Stavom 2. člana 2. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 38/2020 od 20.03.2020. godine, kada je i stupila na snagu, propisano je, između ostalog, da u krivičnom postupku rokovi za izjavljivanje žalbi na odluke kojima se postupak okončava, kao i za izjavljivanje vanrednih pravnih lekova, prestaju teći za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine.

Odlukom o ukidanju vanrednog stanja, koja je objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 65/2020 od 06.05.2020. godine, kada je i stupila na snagu, ukinuto je vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije proglašeno 15.03.2020. godine, čime je prestala da važi napred navedena Uredba.

Imajući u vidu citirane odredbe ZKP, kao i odredbe napred navedenih podzakonskih akata, te činjenicu da je okrivljenom Filipu Obadoviću, prema dostavnici koja se nalazi u spisima predmeta, presuda Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 214/20 od 11.03.2020. godine uredno dostavljena dana 24.04.2020. godine, a da je njegov branilac - advokat Slobodan Stašević podneo sudu dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti preko pošte preporučenom pošiljkom dana 26.06.2020. godine, a što proizilazi iz službenog pečata Vrhovnog kasacionog suda, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Obadovića od 26.06.2020. godine odbacio kao neblagovremenu, jer je podneta nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Filipa Obadovića - advokata Slobodana Staševića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog Filipa Obadovića odbio kao neosnovan, dok je dopunu istog zahteva od 26.06.2020. godine na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao neblagovremenu.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                          Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić